'Naglas rekli ono o čemu se šaputalo': Poruke Vašingtona Zapadnom Balkanu

Dan uoči 25. maja, datuma kada se u bivšoj Jugoslaviji slavio rođendan doživotnog predsednika Josipa Broza Tita, koga su mnogi smatrali 'tvorcem jugoslovenske nacije', Stejt department objavio je izveštaj u kojem ističe da je na Zapadnom Balkanu „prošla era izgradnji nacija koju su predvodile SAD".

Ova rečenica „zazvonila" je u zemljama regiona i otvorila pitanja koliko je taj izveštaj važan i nagoveštava li promenu američke politike prema Zapadnom Balkanu.

Stejt department je saopštio i da pravac „američke politike na Zapadnom Balkanu nije spasavanje ili rekonstrukcija, već stabilnost i obostrano korisna partnerstva".

U velikoj meri, američko Ministarstvo spoljnih poslova je samo „naglas izgovorilo ono o čemu se šaputalo, ali ne predstavlja značajno pomeranje u diplomatiji SAD, ocenjuje Amanda Torp, saradnica vašingtonskog Atlantskog saveta, u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

„Dugo je postojala neusaglašenost održavanja snažnog američkog (ili evropskog) prisustva u regionu i jasnog stavljanja do znanja da su balkanske zemlje sposobne da iskoriste sopstvenu moć kao regiona koji je glavni transportni koridor, ima kvalifikovanu radne snage i obilje prirodnih dobara", ističe ona.

Izveštaj Stejt departmenta je propisan Zakonom o Zapadnom Balkanu, koji je Kongres usvojio u decembru 2025. i ne predstavlja odskakanje od dosadašnje politike.

Ono što jeste odstupanje od prakse u američkoj spoljnoj politici je način na koji diplomatija funkcioniše u drugoj administraciji Donalda Trampa.

„Izveštaj je važan, ali ne treba mu pridavati ekstreman značaj.

„Tramp je okružen ljudima kojima veruje, a ostale institucije svedene su na pomoćne organe", kaže Vesko Garčević, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Boston, za BBC na srpskom.

Šta piše u izveštaju?

U dokumentu su kao glavni prioriteti američke spoljne politike na Zapadnom Balkanu označeni održavanje regionalne stabilnosti, jačanje ekonomske i energetske saradnje, suzbijanje uticaja Rusije i Kine i borba protiv organizovanog kriminala.

Organizovane kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana predstavljaju direktnu pretnju američkoj bezbednosti, navodi se.

Pominje se šest država - Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija.

„Dosledno pominjanje šest država Zapadnog Balkana može se tumačiti i kao poruka da zemlje koje odbijaju priznanje Kosova podstiču stalnu regionalnu nestabilnost", ukazuje Amanda Torp.

BBC na srpskom je zatražio komentar izveštaja od ministarstava spoljnih poslova zemalja koje se pominju u dokumentu.

Trampova administracija je usredsređena na „osnaživanje lokalnih aktera da rešavaju sopstvene izazove, umesto na produžavanje preteranog oslanjanja na međunarodnu intervenciju ili nadzor".

U delu dokumenta koji se odnosi na regionalnu stabilnost piše da je za 2026. planirano održavanje razgovora sa vladama Srbije i Severne Makedonije, gde od 2024. vladu vodi desničarka stranka VMRO-DPMNE.

„Postoji ideološka bliskost administracije, pre svega sa vladama u Beogradu i Skoplju, delimično i u Albaniji, ali tu mislim da se radi i o jakom ekonomskom motivu zbog investicija u projekte", ocenjuje Garčević.

Nekoliko dana uoči objavljivanja izveštaja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić napisao je autorski tekst za republikancima bliski Foks njuz u kojem tvrdi da „Evropa demonizuje Trampa, a Srbi u njemu vide srodnu dušu".

Albanija je u junu 2025. formirala državnu kompaniju kako bi preuzela udeo u velikom turističkom projektu vrednom 1,4 milijarde dolara, koji vodi Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa.

• Američki zakon o Zapadnom Balkanu: Koliko Srbija treba da brine
• Čekajući američke ambasadore: Ima li Balkan razloga za brigu
• Generalštab: Kušner se povlači, Vučić ljut zbog 'gubitka 750 miliona evra'

Kao i godinama unazad, jedan od segmenta na kojima insistira Vašington jeste smanjenje zavisnosti od ruskog gasa, ali se ističe i američki interes u energetskom sektoru.

Američki tečni prirodni gas, nuklearna tehnologija i obnovljiva energija nude komercijalno atraktivne, geopolitički ispravne alternative, piše u dokumentu.

„Sve su to projekti za koje je Amerika vrlo zainteresovana, pogotovo za ovaj koji bi trebalo da poveže Srbiju i Hrvatsku preko Bosne, a u koji su direktno uključeni neki od bliskih Trampovih saradnika", objašnjava Garčević.

U aprilu ove godine, vlasti u BiH odobrile su energetski projekat Južnog interkonektora vredan 1,5 milijardi dolara koji bi trebalo smanji zavisnost ove zemlje od ruskog gasa.

Projekat predvodi novosnovana kompanija na čijem čelu se nalaze Džozef Flin, brat Majkla Flina, bivšeg Trampovog savetnika i Džesi Binal, bivši advokat predsednika SAD.

„Poruka zemljama regiona je da se uključe u projekte koje ova administracija želi da sprovede.

„Ako ne mogu u energetiku jer nisu deo tih koridora, mogu u neke druge poput jačanja kapaciteta za borbu protiv uticaja kineskog 'digitalnog puta svile', poput 5G mreža, aranžmana sa Huaveijem i kamerama za nadzor", kaže Garčević.

Šta ne piše u izveštaju, a može da bude važno?

Podrška teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine i očuvanje Dejtonskog sporazuma, kao jedne od opipljivih zaostavština američke spoljne politike, i dalje će predstavljati pravac diplomatskog broda SAD u regionu.

Međutim, nedavna ostavka Kristijana Šmita, visokog predstavnika u BiH, čiji mandat su obeležile nesuglasice sa rukovodstvom entiteta Republike Srpske, ukazalo je da je izgubio podršku SAD.

„Njegova odluka da napusti Sarajevo dolazi u pravom trenutku, dok međunarodna zajednica zajedno radi na okretanju nove stranice i smirivanju napetosti u BiH", rekao je portparol Stejt departmenta za BBC.

U izveštaju se nijednom ne pominje kancelarija visokog predstavnika (OHR) i to ukazuje na određenu promenu u odnosu na prethodne slične dokumente.

„Amerika stoji iza Dejtona, ali podržavanje sporazuma bez pozivanja na njegovu reformu, što su ranije činile administracije - jeste jedna od suština ove poruke SAD", smatra Garčević.

Za reforme Dejtonskog sporazuma, kojim je 1995. okončan rat u BiH, zalagali su se visoki predstavnici, poput Kristijana Švarca-Šilinga i političari u Federaciji BiH, dok je Dodik tvrdio da bi promena sporazuma bila „smrtna presuda za BiH".

Poruka iz izveštaja da su SAD spremne da pruže podršku „tamo gde je njihovo učešće traženo" ukazuje da Vašington ipak ne isključuje aktivniji angažman u regionu.

„Ta formulacija može da se odnosi i na trenutnu nelogičnu ustavnu strukturu Bosne koja je stvorena u SAD i uz snažan američki doprinos.

„Amerika ima poseban mandat da se angažuje kako bi se sprovele pozitivne ustavne reforme - posebno iz bezbednosne perspektive čime bi se omogućilo članstvo Bosne u NATO", ističe Amanda Torp iz Atlantskog saveta.

Pored OHR, u dokumentu Stejt departmenta uočljivo je da se samo jednom pominju „evropski partneri".

Borba protiv korupcije označena je takođe samo jednom mestu i to u kontektstu sprečavanja „zlonamernog" uticaja Rusije u Kine.

„Nezavisno sudstvo i sloboda medija, koji su često bili postulati SAD u izveštajima o regionu, sada su nestali", govori Garčević.

• Dejtonski sporazum okončao rat u Bosni, pa prerastao u 'ludačku košulju'
• Jesu li danas mogući pregovori poput onih u Dejtonu
• Amerika oduzima državljanstvo stražaru zloglasnog logora u Bosni u kojem su mučeni i ubijani Srbi

Šta dalje?

Kongres traži od Stejta deparmenta kao izvršne grane vlasti detalje i objašnjenja spoljne politike i ovaj izveštaj je standardni deo tog procesa.

„SAD će nastaviti politiku koja omogućava i stabilnost i privrednu saradnju, a istovremeno će kao neprijatelje gledati aktere koji ometaju napredak", ocenjuje Torp.

Izveštaj Stejt departmenta u prošlosti je često mogao da utiče na stav Kongresa o spoljnopolitičkim pitanjima, pogotovo kada su izaslanici za određeni region bili pozivani na saslušanja u ovaj dom.

„U ovoj administraciji se mnoge stvari rade van formalnih kanala kojima je Amerika do sada delovala na Balkanu", kaže Torp.

Američka spoljna politika trenutno je zaokupljena većim izazovima od Balkana, kao što su pronalaženje sporazuma za kraj sukoba sa Iranom i rat u Ukrajini, a nazire se i novo žarište - sa Kubom.

„Ali ako uzmetu u obzir širu sliku i uporedite Balkan sa krizama sa kojima se SAD suočavaju, vidite koliko je i da li region značajan za Ameriku", zaključuje Garčević.

Osamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 121 zemlje, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Sara Rodžers: Trampova 'ratnica' i lice nove američke diplomatije
• Koliko je danas teško preseliti se sa Balkana u Ameriku
• Život u ICE pritvoru: Svedočenje srpskog kamiondžije iz Amerike
• Crnogorac postao policajac u Americi, završio u zatvoru, pa vraćen na posao
• Bolton za BBC: Evropa nije podržala razmenu teritorija Srbije i Kosova
• Tramp 'ošamario' Srbiju novim carinama
• Šta za Balkan znači povratak Trampa

(BBC News, 05.25.2026)