Pozorišna kritika: Ima li izlaza iz kapitalizma bez duše...
NIN pre 3 dana | Bojan Munjin
Na pozorišnim daskama u Beogradu verovatno smo prvi put čuli priču o tzv. prekarnim, slabo plaćenim radnicima, u predstavama „Pablo u plusfilijali“ i „Rodrigo iz Mekdonaldsa“ na Bitef festivalu, otprilike pre 20 godina.
Tada nam se još uvek činilo ‘da je sve u redu’; u kapitalizmu se rinta, ali postoje sindikati, a postoji i red i većinom se ipak dobro živi. A onda se dogodila ta velika ekonomska kriza 2008. godine i nakon toga se u svetskim razmerama sve više stvarao osećaj da se negde zagubio onaj slavni proleterski uzvik ‘Pravo na rad!’ i da je iščeznula humana dimenzija toga rada, za koji se na barikadama borilo stolećima. Nakon svega, u najsavršenijem od svih svetova, u 21.
