Između Ustava i ikonostasa: Sekularizam i paradoks državnih slava. Da li je Ustav samo ukras?
Pravo u centar pre 16 sati | Maria Popović
Ustav moderne i demokratske države obično počinje jasnom i nedvosmislenom odrednicom: „Država je svetovna (sekularna).
Crkve i verske zajednice su odvojene od države.“ Ova rečenica nije administrativni ukras. Bar ne bi trebalo da bude. Ona je temelj na kojem počiva ideja o jednakosti svih građana. Suština sekularnosti nije borba protiv religije, niti njeno potiskivanje iz privatnog života. Sekularizam je garant slobode misli, savesti i veroispovesti. On poručuje da je država zajednički dom svih njenih građana – i onih koji veruju u ovog ili onog Boga, i onih koji ne veruju uopšte.
