"Анђео од цигаретног дима"
Б92 пре 56 минута
Почетком миленијума преселио сам се из Келна у Београд. Кафане су биле у стању хибернације из осамдесетих. Ту сам као пасивни пушач посматрао свет који одбија да се промени и који дуваном и ракијом растерује демоне.
Слике из детињства су ретко јасне. Обично их прекрива облак дуванског дима. Видим себе крај прозора у аутобусу. Радосно узвикујем речи, именујем оно што видим. Обраћам се мајци. Види човека на коњу. Види шумара, замиче атарским друмом. Види вране над житним пољем. Види дрвеће. Буква. Храст. Бреза. Види куће на брду. Мајка је на седишту до мене. Намрштена. Обично разговара са мном, али сада ћути. Смета јој дувански дим који се извија изнад сваког другог седишта,
