Филмска критика: „Ђаво носи праду“ или о смрти медија
НИН пре 8 дана | Невена Даковић
Ђаво носи праду ИИ“ (Дејвид Франкел, 2026) као наставак мегауспешног првог дела (Дејвид Франкел, 2006) игра на сигурно, пружајући очекивано „задовољство у тексту“ – испуњење жеља и предефинисаних конвенционалних очекивања од филма (и живота), а све по цени биоскопске улазнице.
Исти редитељ, сценаристички тандем (Алин Брош Мекена и ауторка књига Лорин Вајсбергер), директор сада тамније и сеновитије фотографије (Флоријан Балхаус) воде нас у познате светове високе моде, Њујорка, Милана и новинарства, на танкој граници помало смарајућег дежа вија и неизбежне носталгије. Звездана екипа глумаца, Мерил Стрип (Миранда Присли), Ен Хатавеј (Енди), Емили Блант (Емили), Стенли Тучи (Најџел), допуњена низом камео појава славних (од Донателе
