Evropa bez lidera
Radar pre 4 sati | Marko Kočović
Centar ljudske civilizacije i predstavnik onog najboljeg, ali i onog najgoreg što je čovek stvorio. Nekada je Evropa bila ovenčana prisustvom jednog Šarla de Gola, jednog Anrija Poenkarea, jednog Ota fon Bizmarka… Nekada se nju kaže da je „sklona ekstremima“. Da često nema adekvatne odgovore na krize koje je pogađaju, pa potom klizi u krajnosti. Dvadeseti vek je najbolji dokaz za to. Sa jedne strane, Stari kontinent proizveo je nacizam i fašizam, a sa druge totalitarna komunistička uređenja.
Ljudi, uglavnom, vole vođe. To ne znači da su oni uvek dobri za njih, niti da im te vođe žele dobro. Kroz istoriju se pokazalo da su jake institucije i redovna kontrola vlasti mnogo bolje oruđe za postizanje ekvilibrijuma u zajednici. Demokratija kao uređenje počiva upravo na tim instrumentima. Ipak, te tekovine nisu došle same od sebe i često su bivale osvojene silom, sa određenim ličnostima na čelu tih pokreta. Istorija nas uči da su osobe koje na sebe preuzmu
