Бекерат: Српске власти треба више да раде на објективном представљању предности чланства у ЕУ

Шеф Делегације ЕУ у Србији Андреас фон Бекерат изјавио је данас да је од највеће важности осигурати снажну подршку грађана Србије процесу приступања ЕУ за шта је потребно да имају објективну слику, засновану на чињеницама, о предностима чланства и да се у том смислу очекује већа одговорност српских власти у борби против дезинформација.

"Очекујемо од српских власти ураде више на промовисању и представљању објективне и на чињеницама засноване слике о томе колико би чланство у ЕУ донело грађанима Србије. То није посао само за ЕУ, треба то да радимо у блиској сарадњи са властима, али и цивилним друштвом и другим заинтересованим странама", казао је амбасадор ЕУ на панел дискусији коју је организовао Центар за европске политике (ЦЕП).

На скупу су представљени и резултати недавног истраживања ЦЕП-а, према којима чланство Србије у ЕУ подржава 39,8 одсто испитаника, 33,8 одсто је против, а 26,4 одсто има неутралан став. 

Бекерат је рекао да га охрабрује чињеница да видимо благи пораст подршке јавног мњења чланству, пре свега међу млађим генерацијама.

"Али очигледно смо далеко од тога да будемо задовољни чињеницом да око 40 одсто популације подржава чланство у ЕУ с обзиром да је наша понуда Србији невероватно атрактивна и када је у питању економска подршка, раст животног стандарда али и подршка реформама и демократским и независним институцијама", рекао је Бекерат.

Он је рекао да треба боље комуницирати о искуствима које чланство пружа, поменувши програме као што су Еразмус плус, Дискавер ЕУ, Хорајзон, чији је циљ да грађани Србије стекну искуство из прве руке о позитивним странама Уније.

Међутим, ти програми су усмерени углавном према младима и привлаче оне који већ имају позитиван став према чланству у ЕУ, рекао је Бекерат и додао да је изазов како допрети до оних који су неодлучни или се противе придруживању.

Амбасадор ЕУ је истакао да не треба потценити утицај дезинформација и изазов када постоји недостатак објективних и јасних чињеница, подсетивши на извештавање српских медија о наводним намерама европских земаља да спроведу "обојену револуцију" у Србији.

"То је очигледно имало утицај на јавно мњење и очекујемо од српских власти да преузму већу одговорност у борби против тих дезинформација", рекао је Бекерат.

Амбасадор Ирске у Србији Кевин Колган је изјавио да је важно слушати људе, озбиљно их схватити и деловати у складу са тим.

"Наш посао као владе је да убедимо становнике у важност ЕУ и користи које чланство доноси", рекао је Колган.

Ирска, која 1. јула преузима председавање ЕУ, објавиће приоритете свог председавања за око две седмице, рекао је Колган и додао да ће проширење сигурно бити један од приоритета.

Подсетивши да је Ирска била председавајућа ЕУ у време великог проширења 2004, када је примљено 10 чланица, Колган је рекао да је циљ његове земље поново да током председавања у другој половини године "надогради напредак који су земље кандидати постигле".

Колган је рекао да се од земаља кандидата очекује да поштују вредности на којима је Унија изграђена.

"ЕУ је пре свега изграђена на скупу вредности. Делимо заједничко разумевање вредности демократије, транспарентности, одговорности, једнакости, људских права и владавине права. Те основне заједничке вредности прожимају све активности Уније и свака држава чланица и оне које желе да се придруже разумеју да се то од нас очекује. Не постоје пречице до ових вредности", казао је Колган.

Сигурно и потстицајно цивилно друштво, новинари који позивају на одговорност, заштита и разумевање разлика у мишљењима су обавеза коју, како је додао, треба да преузму и земље које желе да постану чланице Уније. 

Програмска директорка ЦЕП-а Милена Михајловић Денић изјавила је новинарима да је један од закључака истраживања да су грађани који су либерално, космополитски оријенисани, за које би се очекивало да су најближи вредностима ЕУ и да би највише подржавали чланство, последњих година управо то људи који се осећају све више разочарани Унијом, не као идејом, него у пракси.

"То су грађани који највише примећују када ЕУ жртвује своје вредности ради геополитичких и економских интереса у Србији, највише примећују дискрепанцу између онога што су прокламисане вредности и онога што се дешава у пракси. Ти грађани виде ЕУ као мање кредибилну, веродостојну у њеном понашању и опхођењу према Србији и као последица тога њихова подршка чланству може опасти", рекла је Михајловић Денић.

Она је истакла да је кључно да ЕУ буде што кредибилнија и искренија у свом наступу према Србији.

"Оно што су препоруке и налази у годишњим извештајима ЕУ, који итекако примећују опадање демократије и владавине права у Србији, треба да предводи акције ЕУ и у том смислу изјаве европских званичника и поступци ЕУ треба да буду засновани на тим вредностима које промовише ЕУ како не би даље долазило до разочарења и опадавање подршке код грађана Србије", рекла је Михајловић Денић.

Једна од препорука истраживања је да ЕУ не покушава да комуникацијским алатима решава нешто што је последица личних опсервација и искуства грађана.

"Кључно је да ЕУ више инвестира у искуства која ће грађане Србије приближити ЕУ, одвести у Унију да стекну лично искуство и са друге стране да ЕУ више приближи Србији", рекла је Михајловић Денић.

У том циљу се, додала је, препоручује фазно приступање Унији, чија је поента да се користи од чланства примећују што раније у процесу приступања, да се стекну искуства пре него што се дође до врата ЕУ.

Виши истраживач ЦЕП-а Марко Тодоровић рекао је да је забрињавајуће то што нешто више од трећине грађана не сматра ЕУ кредибилним партнером.

Према резултатима истраживања, 44 одсто верује да је за ЕУ важније да Србија уведе санкције Русији него да постане развијена демократија, а више од трећине испитаника сматра да је ЕУ спремна да толерише назадовање у демократији и владавини права све док је Београд спреман да сарађује у нормализацији односа с Приштином. 

Такође, 41,8 одсто испитаника сматра да ЕУ настоји да интегрише Србију због приступа литијуму и стратешким сировинама што је, према речима Тодоровића, погрешна перцепција јер критичне сировине нису ни на који начин део преговарачког процеса.

Тодоровић је истакао да, и поред тога што грађани Србије критикују ЕУ, они су свесни географије и економске размене с Унијом и да не постоји алтернатива европском путу Србије.

(Бета, 01.06.2026)