„Мој брат се сакрио у врец́и пиринча“: Избеглице звезде Мундијала

Када је Немац Антонио Ридигер ушао на терен са клупе у мечу првог кола Светског првенства и победе 7:1 над Курасаом на стадиону у Хјустону - знао је да ц́е његова велика породица поносно посматрати.

Али ствари су могле да буду сасвим другачије да родитељи дефанзивца Реал Мадрида нису успели да побегну из деценијског грађанског рата у Сијера Леонеу и пронађу нови живот у Европи.

„Постојала је само одлука да се оде одатле“, рекао је Ридигер за афрички ББЦ Спорт.

„Много пута сам разговарао са братом о томе, а он ми је испричао шта је тамо видео и како су ходали направили од Кона (родног округа породице на крајњем истоку Сијера Леонеа) до главног града како би пронашли мало сигурности.“

Удаљеност између Кона и главног града Фритауна је приближно 340 км, а путовање се показало опасним.

Ридигеров ујак је предузео екстремне мере како би спречио да његове нец́аке и нец́акиње одведу побуњеници и претворе их у неке од хиљада деце војника примораних на борбу током сукоба.

„[Он] их је сакрио у врец́у пиринча, а затим се вратио да их узме и настави путовање“, додао је Ридигер.

„А понекад су морали да се прикрију, претварајуц́и се да су мртви да не би били упуцани или отети.“

Ридигер, најмлађи од шесторо брац́е и сестара, рођен је у Берлину пошто је његову породицу Немачка прихватила као избеглице, док су други рођаци започели нове животе у земљама попут Велике Британије и САД.

Тридесеттрогодишњак се сец́а одрастања у једном од немачких избегличких центара.

„Имали смо нашу собу, затим је породица поред нас имала властиту собу, тако да смо сви били заједно“, рекао је.

„То је много утицало на мене јер ми ништа у животу није пало са неба.

„Морате да радите, много да жртвујете да бисте стигли тамо и понекад да остварите ваш циљ.“

На турниру на којем су играчи из дијаспоре и навијачи вец́ оставили траг, двоструки освајач Лиге шампиона каже да је сада „право време да се подигне глас“ у знак подршке избеглицама - и није сам.

Алфонсо Дејвис, капитен Канаде, једног од домаћина Мундијала, провео је ране године у избегличком кампу у Гани.

Претходно су његови родитељи побегли из Либерије, која је, као и Сијера Леоне, била разорена грађанским ратом током 1990-их и почетком 2000-их.

„Канада ми много значи“, рекао је бек Бајерн Минхена за сајт Агенције Уједињених нација за избеглице (УНХЦР), која је окупила симболичан „тим који мења игру“.

Састављен је од играча избеглица како би се показало „шта је могуц́е када млади људи расељени због рата и прогона пронађу сигурност, прилику и добродошлицу“.

Дејвис је међу успоменама на његову нову земљу навео „први одлазак у школу, могуц́ност да играм спорт који волим и могуц́ност да стекнем пријатеље“.

„Дочекали су нас раширених руку.“

„Дали су ми прилику да будем оно што желим у животу.“

Мења ли се глобална слика о избеглицама?

Међу осталим актерима који учествују у кампањи УНХЦР-а су:

• Ридигеров саиграч из Реал Мадрида Едуардо Камавинга, чији су родитељи напустили Анголу и отишли ​​у Француску.
• Нигеријски играч Виктор Мозес, који се преселио у Велику Британију пошто су му родитељи убијени у верским сукобима у Нигерији 2002.
• Бивши босански голман Асмир Беговиц́ - који је, као и Ридигер, дочекан у Немачкој пошто је побегао од рата у Босни када је имао четири године.
• Нападач Али ел-Хамади, чија је породица побегла из Ирака пошто је његовог оца затворио режим Садама Хусеина.

Аустралију представљају тројица нападача: Нестори Иранкунда из Вотфорда, Мохамед Туре из Норвича и Авер Мабил, који игра за Кастељон у другој шпанској лиги.

Иранкундин гол у победи (2:0) над Турском учинио је двадесетогодишњака најмлађим стрелцем „кенгура“ на Светском првенству.

Иранкунда, Туре и Мабил су рођени или одрасли у афричким избегличким камповима, али сада добијају прилику да покажу шта знају на највец́ој фудбалској сцени.

Фудбалски савез Аустралије толико је поносан мултикултурални састав тима да је направила видео у којем сваки играч наводи место рођења или породично наслеђе како би показали предности имиграције.

„Деца и млади су међу најрањивијима током расељавања због рата, насиља и прогона“, рекао је Бархам Салих, високи комесар за избеглице при УН, која процењује да широм света има 48,8 милиона расељене деце.

„Неки су одвојени од породица, погођени траумом, а неки трпе злостављање.“

Али док ц́е играчи са избегличком прошлошц́у бити поздрављени на Светском првенству, неки од оних који учествују у кампању УН забринути су због промене глобалне перцепције.

„Сада прича више иде ка томе да се мало више криве избеглице“, рекао је Ридигер, који верује да је емпатија за патњу оних који беже од сукоба сада мања него раније.

„Очигледно је да увек имате добре и лоше људе. Ово је живот, нисмо сви савршени. Али ствар је у томе, ако једна особа уради лоше, да ли су сви лоши?

„Не можете тако блатити све, јер то није фер. Зато што имате људе који долазе овде, они заиста желе да промене властити живот, раде добро, покушавају да уче.

„Они уче језик, иду у школу, постижу нешто у животу.“

• Мундијалски квиз: Колико добро познајете дресове репрезентација
• 'Мундијал који највише загађује': Шта показују бројке
• Преки Радосављевић за ББЦ: 'На Мундијалу 1998. иде химна, рука креће ка срцу - а ја на другој страни'

Турнир се наставља пошто су САД смањиле број играча

У јануару 2025, одмах после инаугурације, председник САД Доналд Трамп потписао је извршну уредбу којом се суспендује Амерички програм за пријем избеглица (УСРАП).

Трамп је рекао да ц́е тај потез омогуц́ити америчким властима да дају приоритет националној и јавној безбедности.

Од покретања 1980, захваљујући програму УСРАП, у САД је стигло приближно 3,7 милиона избеглица, међу којима и 504.000 Африканаца.

У октобру 2025, Трампова администрација саопштила да ц́е ограничити број избеглица на 7.500 током текуц́е америчке фискалне године, дајуц́и предност белим Јужноафриканцима после Трампових дискредитованих тврдњи о „геноциду“ над Африканерима.

Недавни подаци Стејт департмента САД показују да је 6.069 избеглица примљено у седам месеци од октобра до априла - и само њих троје није дошло из Јужне Африке.

Насупрот томе, током последње целе године мандата председника Џозефа Бајдена, у САД су примљене 100.034 избеглице, од којих 34.017 из 32 афричке земље.

Демократска Република Конго забележила је највец́и број (19.923), а затим Сомалија (4.801), Еритреја (2.411) и Судан (2.184).

Трампова администрација је бранила одлуку о смањењу броја примљених избеглица на рекордно низак ниво, рекавши да је „оправдана хуманитарним разлозима или је на други начин у националном интересу“, али су јој се активисти успротивили.

„Нажалост, тренутно су најрањивији у Африци и широм света потпуно искључени“, рекао је за ББЦ Спорт Криш О'Мара Вињараџа, председник и главни извршни директор организације Глобал Рефуге, непрофитне организације која је раније сарађивала са Стејт департментом.

„Видећемо овог лета на Мундијалу да ц́е САД славити, као што и треба, оно што људи могу да постигну када им се пружи шанса.

„Креатори америчке политике провели су прошлу годину осигуравајуц́и да мање људи добије ту шансу, и то је очигледна и дубоко узнемирујуц́а контрадикција.“

У међувремену, у Канади се годишњи број примљених избеглица повец́ао у последњој деценији - упркос томе што су и тамошње власти прешле на спровођење рестриктивније имиграционе политике.

Током периода од 10 година, подаци Одељења за заштиту избеглица (РПД) земље показују да је 2016. прихвац́ено 9.972 захтева, а тај број је порастао на 50.067 у 2025.

У најновијим подацима из Канаде, било је заступљено 38 афричких земаља, а Нигерија је имала највец́и број прихвац́ених захтева.

САД су биле домац́ини свог првог Светског првенства 1994, године у којој је више од 100.000 избеглица стигло у ту земљу.

Звезде попут Ридигера и Дејвиса надају се да ц́е освежити сец́ања људи док се врац́ају у земље које су дочекале њих и њихове породице.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• 'Црвени ђаво' који је чувао Брисел: О Панчеву, Милојевићу и Белгији на Мундијалу
• Пројекат Мбапе: Како је растао најбољи стрелац Француске
• Мој пут у Америку: Авантура од 30 сати, свемирски стадион и 'Го Босниа'
• Кад ће афричка репрезентација подићи трофеј на Мундијалу
• Тони Каскарино за ББЦ: О римској ноћи за памћење, лажном доктору Споку и неуништивим Ирцима
• 'Овај Мундијал је најлуђи турнир свих времена': ББЦ уредник

(ББЦ Невс, 06.20.2026)