Broj žrtava u američko-iranskom sukobu će možda ostati nepoznat

Hiljade ljudi poginule su širom Bliskog istoka otkako je u februaru započet američko-izraelski sukob sa Iranom, pokazuju zvanične brojke.

U Iranu i Libanu je od 28. februara ubijeno više od 7.300 ljudi, prema zvaničnim izveštajima iz tih zemalja.

Među njima su stotine dece i desetine zdravstvenih radnika.

U širem regionu stradalo je još mnogo više ljudi.

Međutim, neki analitičari tvrde da su brojke skoro sigurno umanjene, a stručnjaci su za BBC Verifaj rekli da su ograničenja interneta, medija i vlade - zajedno sa nepouzdanim ciframa zbog prisustva oružanih grupa u nekim oblastima - omeli izveštavanja.

Zbog sukoba koji se vodi u više zemalja cifre o žrtvama su „često nekompletne, odložene ili ih je nemoguće nezavisno potvrditi“, rekao je Doktor Ijan Overton, izvršni direktor britanske dobrotvorne organizacije Akcija protiv pružanog nasilja.

„Konačni zbir verovatno će ostati osporen“ godinama pošto sukob bude bio okončan, dodao je.

Iran

Zaključno sa sredinom aprila, otkako su započeli američko-izraelski udari ubijeno je najmanje 3.468 Iranaca, među njima 499 žena, prema zvaničnoj statistici iranske vlade.

Tu brojku čini 1.460 civila i 2.008 pripadnika vojnog osoblja, objavila je državna novinska agencija IRNA 26. aprila.

Ali američka Novinska agencija aktivista za ljudska prava (HRANA) rekla je da je njihova računica viša, sa 3.636 ubijenih.

U izveštaju objavljenom 18. maja, HRANA je navela da se njihova brojka sastoji od 1.701 civila, među njima 307 dece, 1.221 vojnog osoblja i 714 žrtava čiji identitet ili status ne mogu da budu potvrđeni.

Organizacija je saopštila da brojke iz njihovih dokumenata treba da se dožive kao „apsolutni minimumi“, jer dolaženje do informacija o smrti bilo je izuzetno ograničeno poteškoćama u pristupu lokacijama, gašenjima interneta koje je uvela vlada i političkom represijom.

„Vlasti rutinski kriju informacije o žrtvama, a porodice mogu da se nađu pod pritiskom da ne govore javno o okolnostima smrti“, kaže Skajlar Tompson, zamenik direktora organizacije.

Iranske vlasti optužile su Ameriku i Izrael za udare na civilnu infrastrukturu u napadima širom zemlje.

Brojne istrage zaključile su da je američki raketni napad prvog dana rata pogodio školu u gradu Minabu, a iranski zvaničnici tvrde da je u njemu poginulo 168 ljudi, među njima 110 dece.

Američka vojska je saopštila da istražuje napad.

Nekoliko dana kasnije, iranske vlasti saopštile su da je 20 ljudi poginulo kad je raketa pogodila sportsku halu tokom ženskog odbojkaškog meča u gradu Lamerdi.

Amerika je negirala da stoji iza tog napada, ali stručnjaci su rekli za BBC Verifaj da je u napadu najverovatnije upotrebljena američka Raketa za precizne udare (PrSM).

Liban

Sukob između Izraela i Hebolaha ponovo je otpočeo 2. marta kad je Hezbolah ispalio rakete na Izrael iz odmazde za ubistvo iranskog vrhovnog vođe.

Izrael je odgovorio kampanjom vazdušnih napada i kopnenom invazijom u južnom Libanu.

U međuvremenu, libanske zdravstvene vlasti saopštile su da je potvrđena smrt 3.912 ljudi u izraelskim napadima, među njima 366 žena i 247 dece.

Nije najjasnije da li je među njima bilo boraca Hezbolaha i koliko.

BBC Verifaj je kontaktirao Ministarstvo zdravlja, ali nije dobio nikakav odgovor.

Dok Hezbolah nije objavio vlastite brojke, izraelski premijer Benjamin Netanjahu je rekao prošlog meseca da je otkako je započeo rat sa Iranom ubijeno 3.000 boraca.

Početkom marta, libansko Ministarstvo zdravlja reklo je da je 41 čovek ubijen u velikom izraelskom napadu i kopnenoj operaciji oko grada u istočnoj dolini Beka.

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su trupe iskopavale ostatke izraelskog vazduhoplovca koji je nestao tokom prethodnog sukoba u Libanu pre 40 godina, ali libanski zvaničnici su rekli da su poginula trojica pripadnika njihovih trupa - zajedno sa velikim broja civila i dece.

A 8. aprila u masivnom talasu izraelskih napada ubijen je najmanje 361 čovek za 10 minuta, prema libanskim vlastima.

IDF kaže da je gađao najmanje 250 Hezbolahovih operativaca toga dana.

Ali libansko Ministarstvo zdravlja je to osporilo, rekavši da su ogromna većina ubijenih bili civili.

U međuvremenu, Ujedinjene nacije kažu da je sedmoro njihovih mirotvoraca takođe ubijeno u Libanu, najskorije 4. juna.

Izraelska kampanja se našla na meti oštrih kritika zbog izazivanja teških civilnih žrtava.

U utorak je američki predsednik Donald Tramp oštro osudio ponašanje IDF-a, rekavši da je „previše ljudi ubijeno“ u udarima.

„Ne morate da srušite stambenu zgradu svaki put kad tražite nekoga, zato što ima mnogo ljudi u tim stambenim zgradama, i nisu svi Hezbolah“, rekao je Tramp na samitu G7 u Parizu.

Izrael

Izraelske vlasti kažu da je poginulo 60 njihovih ljudi, većina u iranskim napadima i borbama sa Hezbolahom.

Među njima je bilo 29 civila, od kojih je 21 ubijen u iranskim raketnim napadima, prema vladinim podacima poslatim BBC-ju.

Još 31 su IDF-ovi vojnici stradali u borbama.

Jedna osoba bila je ubijena u slučajnoj prijateljskoj vatri, saopštila je vlada.

Izrael često optužuje Iran za korišćenje kasetnih bombi u naseljenim centrima u zemlji.

U jednom napadu, IDF je saopštio da je par u sedamdesetim ubijen dok je putovao do skloništa od vazdušnih napada pošto su sitni projektili - bombice koje je ispustila kasetna bomba pogodile grad Ramat Gan.

U martu je Hjuman rajts voč (HRV) optužio Teheran za ratne zločine gađanjem civilnih centara kasetnim bombama.

„Bombice iz kasetnih bombi se rasprše preko široke oblasti, što ih čini protivzakonito neselektivnim i kršenjem običaja ratovanja“, kaže Patrik Tompson, istraživač kriza, sukoba i oružja pri HRV-u.

Smrti širom Bliskog istoka

Prvobitni odgovor Irana na američko-izraelske napade obuhvatao je i napade na susedne arapske države u kojima se nalaze američke vojne baze.

Iranske snage su lansirale talase balističkih raketa i eksplozivnih dronova, od kojih su mnogi pogodili širok dijapazon civilnih lokacija, među njima aerodrome, energetska postrojenja i luke.

U mnogim slučajevima ostaci od presretanja padali su na stambene oblasti.

BBC Verifaj je prethodno dokumentovao napade na vojne baze u osam zemalja - Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), Kataru, Kuvajtu, Iraku, Jordanu, Bahreinu i Omanu.

Talas napada izazvao je besne odgovore iranskih suseda.

„Vaš rat nije sa vašim susedima i ovom eskalacijom vi potvrđujete narativ onih koji vide Iran kao primarni izvor opasnosti u regionu“, napisao je Anvar Gargaš, savetnik predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata na Iksu.

Postizanje definitivnog zbira smrti širom regiona je teško jer nisu sve države objavile kumulativne brojke.

Međutim, zvanična saopštenja i medijski izveštaji zabeležili su smrti u većini Zalivskih država, među njima 13 u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, prema Ministarstvu odbrane zemlje.

U Iraku je poginulo više od 100 ljudi, prema brojkama koje je sakupila Al Džazira i agencija AFP.

Od njih, najmanje 80 bili su pripadnici paravojnih Narodnih mobilizacionih snaga (PMF), kojim dominiraju šiitske milicije podržane od Irana, ubijeni u američko-izraelskim napadima.

U međuvremenu, 13 pripadnika američkog vojnog osoblja raspoređenih na Bliskom istoku je takođe poginulo, sedam u iranskim napadima i šest u padu aviona tokom dolivanja goriva u Iraku, prema podacima Pentagona.

Međunarodna pomorska organizacija rekla je da je 14 mornara različitih nacionalnosti poginulo u udarima na brodove u Ormuskom moreuzu i drugde na Bliskom istoku.

Doktor Overton je istakao da su „ograničenja u pristupu, oštećena infrastruktura i politička osetljivost“ u delovima Bliskog istoka ograničili izveštavanje i u nekim slučajevima u potpunosti potisnuli brojke žrtava.

„Iskustva iz sukoba u Iraku, Siriji i drugde sugerišu da će konačni zbir mrtvih verovatno ostati osporen i mogao bi da se pokaže značajno višim od brojki koje su trenutno dostupne“, rekao je doktor Overton.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Američko-iranski dogovor otvara pitanje čemu je služio ovaj rat: BBC urednik
• Šta bi moglo da poremeti sporazum Amerike i Irana
• Zašto Iran dogovor sa Amerikom vidi kao pobedu
• Ukrajina: Zašto je tako teško prebrojati žrtve u ratu

(BBC News, 06.21.2026)