Vidovdanski vikend u Srbiji: Predizborna kampanja bez izbora

Dok su u centru Beograda desetine hiljada ljudi bile okupljene na skupu vlasti „Srbija - jedna porodica“, studenti su iz Kragujevca hodali u „Vidovdanskom maršu“ ka Kraljevu, gde će u nedelju održati protest.

Plato ispred Skupštine Srbije, okolne ulice i Bulevar kralja Aleksandra popunile su pristalice Srpske napredne stranke, među kojima su mnogi dovezeni autobusima iz drugih delova Srbije.

„Ovo su moje poslednje nedelje kao predsednika", rekao je Aleksandar Vučić, dodajući da je prethodnih 14 godina „verno služio" državi.

On ipak nije najavio izlazak iz politike, već da će pomoći Srpskoj naprednoj stranci da „pobedi najubedljivije", a objavio je i da će se lista za parlamentarne izbore zvati „Ujedinjena Srbija".

Ministarstvo unutrašnjih poslova procenilo je da je na skupu bilo 207.000 ljudi.

Program je počeo intoniranjem himne i kolom 'Moravcem' koji su odigrali roboti 'Milutin' i 'Dragutin', a u Ulici kneza Miloša razvijena je velika zastava Srbije.

Tako je ponovo Vidovdan, 28. jun, dan kad se od svih crvenih slova u kalendaru najviše ukrštaju razumevanje nacionalnog identiteta i politika.

Oba skupa prati snažna nacionalna ikonografija i jasna obeležja predizborne kampanje, iako izbori nisu ni raspisani, mada su ponovo najavljeni.

Takve najave dolaze u trenutku kada je predsednik obećao nove socijalne mere usmerene ka siromašnijim stanovnicima i penzionerima.

Istovremeno, vlast gomila optužbe protiv studenata i onih koji ih podržavaju da su simulirali upotrebu zvučnog topa godinu dana ranije, što je bio jedan od ključnih događaja u prethodnih godinu i po dana protesta.

Studenti odbacuju te optužbe.

Još nije poznato šta je bio izvor zvuka koji je pokrenuo stampedo tokom 16-minutne tišine 15. marta.

Iako je kazao da želi ujedinjenju Srbiju, što će biti i naziv izborne liste Ujedinjena Srbija, Vučić je optužio antirežimske demonstrante da su želeli da „sruše zemlju" i „ukinu demokratiju".

„Nisu krivi studenti, bili su igračka u rukama političara zatim u tuđim rukama", rekao je.

Koliko god se činilo da se predizborna kampanja zahuktava, ključni elementi, kakvi se očekuju u takvim prilikama, nedostaju na obe strane.

Ne zna se ni datum izbora, ali ni koji će pojedinci ući u trku i za koja mesta kada se zakaže izlazak na birališta, što je i jedan od zahteva studenata.

Šta je rekao predsednik Vučić?

Pristalice Srpske napredne stranke od jutra su se skupljale u centru Beograda, gde su od petka uveče bili postavljeni bina, stolice, štandovi i beli šatori.

Predsednik Srbije započeo je obraćanje osvrtom na 2012. godinu, kada je SNS došao na vlast, rekavši da je to bilo vreme „beznađa".

„Za ovih 14 godina mnogo smo promenili i napravili velike stvari za ovu zemlju, ništa to ne bih mogao da uradim bez vas koji ste verovali u promene", rekao je okupljenima.

U govoru dužem od pola sata, predsednik je govorio o očuvanju Kosova, održavanju „tradicionalnog prijateljstva" sa Kinom i Rusijom, ali i nastavku „evropskog puta, sa više entuzijazma nego što ga ima u ovom trenutku".

Prijateljstvo sa Kinom doneće Srbiji fabriku robota, za koju je rekao da će biti bolja nego ona u Kini, najavivši i izgradnju gasnih elektrana, hidrocentrala i data centara.

Najavio je više pomilovanja, zdravstvene reforme, i posebne mere za penzionere i one sa najmanjim primanjima, mada nije govorio o detaljima, već je rekao da će ih saopštiti u ponedeljak.

Najavio je i reforme u obrazovanju.

„Moramo da promenimo obrazovni sistem, mora da vlada konkurencija, a ne da imamo političke parazite na fakultetima", rekao je predsednik.

Ranija najava obrazovnih reformi, koja bi omogućila akreditaciju stranih fakulteta, naišla je na veliko protivljenje akademske zajednice.

SNS miting: Predizborni skup za neraspisane izbore

Kako je protekao skup u Beogradu?

Zabavni deo programa obeležili su nastupi nekoliko folk muzičara, među njima Mire Škorić i Ace Lukasa.

Intoniranjem himne i igranjem 'Moravca', koji su izveli kineski roboti, počeo je glavni deo programa.

Prostor ispred Skupštine, kao i deo centralnih okolnih ulica i Bulevara kralja Aleksandra bio je zatvoren za saobraćaj.

Skup je održan prekoputa Pionirskog parka ograđenog više od godinu dana i nedostupnog Beograđanima, u kojem se nalaze ljudi koji se predstavljaju kao pristalice vlasti.

Ljudi koji su došli mogli su da ostave poruke o problemima i predlozima za predsednika.

Na junskih plus 35, pored štandova sa hranom, pićem i ručno izrađenim nakitom, nalazile su se cisterne sa vodom za piće, javio je BBC reporter Stefan Veselinović.

Delile su se majice, ali su se ipak zbog vrućine najviše tražile lepeze.

Postavljeni su i privremeni košarkaški teren i dvorci na naduvavanje za decu, ali nije bilo mnogo posetilaca sat vremena pre zakazanog centralnog dela programa.

„Ovaj skup je veoma lep, došli smo da podržimo našeg predsednika", rekao je Rodoljub Bosiljkanović iz Bora za BBC na srpskom.

On je zadovoljan time što je predsednik Vučić „doveo u Bor investitore koji dobro rade" i ljudi sada „imaju dobre plate".

U Boru posluje kineska kompanija Ziđin, koja je preuzela Rudarsko-topioničarskog basena Bor.

Pozivajući ljudi da dođu ispred Skupštine, Vučić je rekao da je cilj da se građanima pokaže „šta je budućnost".

„Posebno pozivam vas mlade, jer vi ste oni koji treba da vodite zemlju. Ali ne smemo da delimo zemlju, moramo da pokažemo poštovanje prema starijima", rekao je Vučić u video-poruci objavljenoj na njegovoj Instagram stranici.

Poslednjih meseci, a posebno posle predsednikove posete Kini najavljuje se kineska investicija u razvoj humanoidnih robota u Šapcu, i drugih ulaganja u visoku tehnologiju.

Srpko Trifunović iz Negotina veruje da u državi „sve ide na bolje".

„I putevi, organizacija i gradovi. Ne treba da se ruši država", kaže za BBC.

Među okupljenima bila je i Jagoda Lukajić iz Banjaluke, administrativnog centra Republike Srpske, jednog od dva entiteta BiH.

Za nju je Srbija „naša divna majka".

„Došla sam da podržim našeg i vašeg predsednika, divim mu se na svemu što je uradio za naš narod u Republici Srpskoj i Srbiji", rekla je.

Pored predsednika Vučića bili su Milorad Dodik, bivši predsednik Republike Srpske, i Milan Knežević, prosrpski političar iz Crne Gore.

Pogledajte video Sukobi sa policijom posle vidovdanskog protesta u Beogradu 2025.

Šta se dešava u Kraljevu?

Dok su se ispred Skupštine Srbije razapinjali beli šatori, pojedini studenti su u subotu krenuli peške iz Kragujevca ka Kraljevu, udaljenom 60 kilometara.

Da su pošli dan ranije, možda bi im se ukrstili putevi sa predsednikom Vučićem, koji je u selu Adrani, nadomak Kraljeva, trebalo da otvori deonicu Moravskog koridora.

Od kada su počeli protesti, studenti i oni koji ih podržavaju pešačili su ka različitim delovima Srbije na proteste, ali i u sklopu kampanje „Student u svakom selu", čiji je cilj bio da dopru do što više ljudi.

„Prošle godine smo koracima spajali gradove, ljude i ideje.

„Na tom putu su nastala prijateljstva, uspomene i trenuci koje i danas prepričavamo. Za Vidovdan se vraćamo tamo gde je sve počelo", napisali su.

Studenti su najavili ovaj skup sa porukom „Sve se vidi na Vidovdan", uz fotografiju srpske vojske i predstavnika crkve u odeći iz prošlosti.

Pre više od šest vekova odigrao se Boj na Kosovu na Vidovdan, između srpske i moćnije turske vojske, i ta bitka do danas je istican kao jedan od kamena-temeljaca nacionalnog identiteta.

Kosovo, koje pojedini zovu „svetom srpskom zemljom" proglasilo je nezavisnost 2008. godine, ali studenti, u do sada predstavljenom programu, insistiraju na njegovom očuvanju i kao „sastavnom delu Srbije".

Skup u nedelju organizuju u gradu, u koji je zbog blizine granici sa Kosovom, stiglo najviše srpskih izbeglica posle NATO bombardovanja 1999. godine.

Pre godinu dana studenti su organizovali masovni protest u Beogradu, posle koga je došlo do više sukoba sa policijom, koju su pojedinci tada optužili za prekomernu upotrebu sile i brutalnost.

Osamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 121 zemlje, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Slučaj 'zvučni top': Da li jedan dokument menja tok istrage o prekidu tišine na protestu
• Veliki studentski protest na Slaviji u Beogradu, incidenti po završetku
• Politički rat grafitima u Srbiji: Ko plaća ceh

• Policijsko nasilje u Valjevu: I dalje bez odgovornih, protest podsećanja
• Ko je 'Ćaci' i kakve veze ima sa studentskim protestima
• Moj dnevnik protesta: Koliko se Srbija promenila za godinu dana

(BBC News, 06.27.2026)