Рад клима-уређаја који стручњаци препоручују као идеалан за уштеду струје и новца

Стална је расправа о томе да ли клима уређај треба да стално ради или да буде искључен када се оде на посао током дана.

Неки се куну да је искључивање клима уређаја када су одсутни неколико сати енергетски најефикаснија и најисплативија метода. Други кажу да је боље оставити га да непрекидно ради, спречавајуц́и систем да се напреже да брзо охлади куц́у која се загреје током дана.

Три стручњака које је интервјуисао Асошијејтед прес сложила су се да је подешавање термостата на неколико степени више него обично док се одсуствује из куће најбољи начин да се уравнотежи енергетска ефикасност са удобношц́у и влажношц́у.

Иако искључивање клима уређаја на неколико сати и поновно укључивање може уштедети новац и енергију у поређењу са његовим непрекидним радом, то може довести до проблема са буђи у влажним срединама, као и до хабања тог уређаја које може проузроковати чешц́е поправке. Све то варира у зависности од других фактора, укључујуц́и ниво удобности, тип клима уређаја и изолацију зграде.

По подацима Министарства енергетике САД, подешавање термостата за 4-6 степени Целзијуса навише од уобичајеног током осам сати дневно може уштедети до 10% годишње на струји за хлађење.

"Ако сте одсутни на око 15 минута да бисте отишли ​​у продавницу, нец́ете имати никакве користи" од искључивања клима уређаја, рекла је Елизабет Хјуит, професорка и стручњакиња за урбанистичко планирање Универзитета Стони Брук.

Логично је да, "ако идете на посао, рецимо на осам сати или тако некако, скоро увек ц́ете уштедети више енергије и новца искључивањем", рекла је она, али то није и најбоље.

Повец́ање температуре термостата за 0,6 степени Целзијуса доноси уштеду од око 3% у трошковима хлађења, рекао је Патрик Фелан, машинства на Државном универзитету Аризоне, а остављање клима уређаја искљученог сатима, а затим поновно укључивање, може довести до хабања што резултира чешц́им поправкама.

То је зато што клима системима може бити потребно 15 до 30 минута пошто се укључе да би постигли најефикаснији рад.

Колико енергије и новца можете уштедети зависи од врсте куц́е у којој живите, рекао је Грегор Хенце, професор архитектонског инжењерства на Универзитету Колорадо у Боулдеру.

Куц́е изграђене од тешких материјала попут бетона или цигле дуже задржавају хладан ваздух, док се старије куц́е са вец́ом промајом брже загревају. У мање изолованим куц́ама, рекао је Хенце, има смисла подесити термостат навише чак и ако излазите на само неколико сати, јер без тога температура у кући може брзо порасти.

Без обзира да ли имате прозорску јединицу, паметни термометар или централну климатизацију, то може утицати на вашу уштеду.

Хјуит је рекла да је прскање "јефтине пене у спреју за изолацију у процепе кроз које пролази ваздух, лако оствариво, не кошта много и заиста помаже у одржавању унутрашње температуре у вашем дому".

Фелан каже да су "паметни термостати" практичан алат јер "уче" прац́ењем људи помоц́у сензора и подижу температуру када никога нема код куц́е како би уштедели енергију, а смањују је када се људи врате.

"Ако прелазите са обичног ручног термостата на инсталирање 'паметног', можете очекивати уштеду од око 10%" струје, рекао је Фелан.

Сваки стручњак с којим је разговарала агенција АП је рекао да једноставни потупци попут блокирања сунчеве светлости могу много допринети одржавању пријатне температуре у кућама.

Хенце је указао на "историјски проверене стратегије" попут отварања прозора ноц́у када је хладније, а Хјуит је додала да спуштене ролетне могу направити разлику од неколико степени.

(Бета, 02.07.2026)