Anatomija usamljenosti: Kako smo zamenili život za algoritam
Prokuplje press pre 13 sati | Biljana Roganović
Piše: Danilo Golubović, kolumnista portala Čitajući zapise o životu starih Prokupčana s početka prošlog veka, teško je pobeći od utiska da smo, opijeni tehnološkim napretkom, izgubili nešto mnogo važnije od sporijeg načina života.
Izgubili smo neposrednost. Dok su naši preci gradili zajednice na Hisaru, u kafanama, na njivama, u pesmi i zajedničkom radu, mi danas sve češće gradimo privid odnosa kroz ekran. Društvene mreže nisu same po sebi zlo. One su alat. Ali alat koji je dizajniran da što duže zadrži našu pažnju, da izaziva zavisnost i pretvara ljudske emocije u podatke. Umesto da se pogledamo u oči, pošaljemo poruku. Umesto da skupimo hrabrost i priđemo osobi koja nam se dopada, šaljemo
