Boris Kečenović: "Tri minuta trke vrednija od petnaest dana odmora"

Dok mnogi uspeh mere peharima i nagradama, za Borisa Kečenovića, trenera i vozača sulki, najveća nagrada je život proveden uz konje. Odrastao je među njima, sa njima slavio pobede, preživljavao padove i učio da je u konjičkom sportu najvažnije ostati na nogama – i kada se pobeđuje i kada se gubi. Danas iza sebe ima pobede na najvećim domaćim trkama, nastupe širom Evrope i bezbroj trenutaka koji potvrđuju da je kasački sport mnogo više od hobija.

Ljubav prema konjima kod Borisa nije nastala na hipodromu, već u porodičnom dvorištu. Odrastao je uz konje koje su držali njegov otac, dedovi i drugi članovi porodice. Kako kaže, konji su za njega oduvek bili nešto sasvim prirodno. - Kod nas je to bilo potpuno normalno. Kad sam stigao iz bolnice kao beba, konj je već bio u dvorištu. Nije to bila neka odluka da ću se baviti konjima, jednostavno sam odrastao uz njih i oni su oduvek bili deo mog života – počinje svoju

Otvori na subotica.com