Piše Bratislav Marković: Priče jednog običnog Stanimira
Nova pre 1 sat
A šta da ti kažem zemljače? Ovakvih ko što sam ja puna je ova naša nesrećna Srbija. Od proletos teram šeset prvu, ostaruje se polako, a I snaga se gubi. Samo, men se čini da me pamet još dobro služi, a I pamćenje, a to tebe izgleda najviše interesuje…Pa aj da ti kažem kad tolko voliš da čuješ. Uvek ti je za mog veka Srbin bio uz vlast.
Piše: Bratislav Marković Dal smo takvi, ponekad pokvareni, a ponekad da izvineš glupi, o tome i pametniji od tebe I mene mogu da pričaju tri dana. A imaju i vremena, ti pametni tvoji tamo u Beograd, nemaju krave, el ovce, a to zemljače mora da se namiri. Nego aj pusti sad to. Kao jedino muško dete mog oca Radomira, ostavili me na imanje. Obe sestre završile velike škole, jedna je tamo kod tebe u Beograd, a ova mlađa u Novi sad. Dođu kad stignu, a zovu me svaki dan,
