Stres se ne oseća uvek kao stres

Ubrzan govor, kratko strpljenje, pritisak u grudima, osećaj da je svega previše. U stvarnosti, on mnogo češće dolazi tiše. Kao umor koji traje i posle sna. Kao potreba da stalno proveravamo telefon. Kao glavobolja pred kraj dana, nemir dok sedimo, plitak dah ili osećaj da ne možemo da se zaustavimo čak ni kada je sve završeno. Zato ga često i ne zovemo stresom. Kažemo da je “takav dan”, da je gužva, da smo loše spavali, da nas je posao sustigao ili da nam samo