Kako 31 godinu nakon genocida u Srebrenici mladi u Srbiji kreiraju stavove o ovoj temi?
Mašina pre 1 dan | Mašina
Kada obrazovni sistem ne ponudi činjenice, taj prostor ne ostaje prazan, već ga popunjavaju političke interpretacije, revizionizam, mitovi i nacionalistički narativi, objašnjava za Mašinu Dalia Koler iz Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR), govoreći o tome kako se mladi u Srbiji informišu o genocidu u Srebrenici, čija se 31. godišnjica obeležava sutra. Istoričarka Dubravka Stojanović navodi da obrazovanje treba da donosi proverene i dokazane podatke i da o njihovom značenju otvara raspravu koja
Tema genocida u Srebrenici u obrazovnom sistemu Srbije praktično ne postoji, navodi za Mašinu Dalia Koler, koordinatorka programa tranzicione pravde, aktivistkinja u YIHR-u. Ona kaže da mladi završavaju osnovnu školu, srednju školu, pa često i fakultet, a da nikada ozbiljno ne razgovaraju o tome šta se dogodilo u julu 1995. godine, šta su o tim događajima utvrdili međunarodni sudovi i zašto je važno da se sa tom prošlošću suočimo. „To je posledica dugogodišnjeg
