Kriptomilijarderi grade svet gde se glas na izborima kupuje novcem

Takozvana Slobodna Republika Liberland ne izgleda naročito impresivno sa reke.

Nikada ne biste pomislili da je ovaj ravni, muljevit deo plavnog područja Dunava, prošaran stablima jove, šatorima i kućicama na drveću, povezan sa nekim od najbogatijih ljudi na svetu.

Među njima je i najveći početni ulagač u kriptoposlovanje porodice Tramp.

Nasuprot tome, virtuelna verzija Liberlanda koju gledam, a osmislio ju je studio ZHA poznate arhitektkinje Zahe Hadid, ima blistave nebodere, plutajuće javne parkove i vodene instalacije koje prkose gravitaciji.

Čovek koji mi prikazuje ovaj plan je Vit Jedlička, predsednik Liberlanda.

On je osnovao ovu mikronaciju na spornoj teritoriji između Srbije i Hrvatske, država na Balkanu, sa ciljem da stvori pravu libertarijansku, digitalnu državu koja funkcioniše na istoj tehnologiji poput kriptovaluta.

Tokom proteklih godinu dana dolazio sam u Liberland zbog snimanja dokumentarnog filma za kanal BBC 2 čiji naslov je The Tech Billionaire Takeover.

Liberland možda deluje i zvuči kao šala, ali ga finansiraju neki od najbogatijih ljudi iz sveta kriptovaluta, a zasniva se na ideji koju pokušavaju da prošire - da sam sistem vlasti može da se zameni.

U ovu 'državu' stižemo čamcem, jer su hrvatske vlasti onemgućile dolazak kopnenim putem.

Nekoliko naseljenika u vetrovkama izlazi na obalu da nas pozdravi, a predsednik Jedlička se obraća preko megafona i jednom od njih uručuje zvaničnu medalju.

U većini savremenih demokratija svaki stanovnik ima jednako pravo glasa.

Međutim, u Liberlandu je drugačije zahvaljujući tokenu (kriptovaluta) koji može da se kupi i koji se zove merit.

Izbori na funkcije obavljaju se upotrebom merita, objašnjava mi predsednik Jedlička.

„Dakle, ljudi koji imaju više merita imaju i veći uticaj na izbor rukovodstva države", kaže on.

Praktično možete da glasate sopstvenim novcem.

Liberland je u potpunosti oslobođen poreza.

To mi objašnjava ministar unutrašnjih poslova Ivan Pernar, kontroverzni bivši hrvatski poslanik, izbačen iz Sabora zbog širenja teorija zavere.

„Ljudi koji veruju u slobodu, decentralizovane finansije i slično uglavnom pripadaju višim društvenim slojevima", kaže Pernar.

„Ako ne vršimo nikakvu selekciju i kažemo da je svako ko dođe čamcem dobrodošao, završićemo kao Ujedinjeno Kraljevstvo (UK).

„Mi to ne želimo", dodaje.

„Dakle, to je sloboda, ali... neki ljudi je imaju više od drugih?", pitam ga.

Ukazujem da je jedan od glavnih načina za sticanje moći i uticaja u Liberlandu upravo novac.

„Naravno", odgovara Pernar.

Ako bi u zemlji živela „gomila besposličara ili beskućnka koji nemaju ništa", drugi bi morali da finansiraju njihova socijalna davanja, objašnjava mi.

A zatim siromašne poredi sa životinjama.

„Nemojte da hranite životinje, jer ako to činite, one će se navići i izgubiće sposobnost da same pronalaze jelo.

„Isto važi i za ljude", dodaje.

Za bogate finansijere Liberlanda, pomaganje siromašnima, kao i svaki oblik oporezivanja ili centralizovane preraspodele bogatstva, predstavlja napad na njihovu ličnu slobodu.

Ne iznenađuje da isti stav zastupaju i ljudi koji u ovom svetu raspolažu daleko većim bogatstvom i uticajem od Pernara.

• Obećao pa ispunio: Pojeo bananu zalepljenu za zid koju je kupio za 6,2 miliona dolara
• 'Para na paru': Tramp se dodatno obogatio od trgovanja kriptovalutom
• Tramp lansirao kriptovalutu pred povratak u Belu kuću

Milijarder koji je kupio bananu

Tokom proteklih godinu dana provodio sam vreme sa Džastinom Sunom, predsednikom vlade Liberlanda i kineskim kriptomilijarderom.

Uz finansijsku podršku Suna, kao i još tridesetak tehnoloških milijardera, kako oni tvrde, Liberland bi sada mogao da raspolaže novcem potrebnim za početak izgradnje mikronacije sa blistavim neboderima.

Sunovo bogatstvo se procenjuje na oko 8,5 milijardi američkih dolara.

Verovatno je najpoznatiji po tome što je za 6,2 miliona dolara kupio umetničko delo - bananu zalepljenu za zid lepljivom trakom, a zatim je pojeo.

Američka regulatorna tela su ga optužila za prevaru i manipulaciju tržištem.

Sun odbacuje te optužbe, a nedavno je pristao na nagodbu od 10 miliona dolara da bi se postupak okončao.

Njegova kompanija Tron razvija blokčejn, svetsku softversku mrežu preko koje mogu da se kupuju i prodaju kriptovalute.

Za razliku od banke, njome ne upravlja nijedno centralno telo, već je decentralizovana i sačinjena od velikog broja računara širom sveta, što otežava oporezivanje i kontrolu.

Ista ta blokčejn tehnologija se koristi za funkcionisanje vlasti u Liberlandu, a jednog dana, ukoliko se Sunovi planovi ostvare, mogla bi da upravlja i našim državama.

Stanovnici glasaju digitalnim tokenima o zakonima i na referendumima.

Glasovi se automatski sabiraju i obrađuju pomoću računarskog koda, umesto da ih prebrojavaju ljudi.

Ipak, u praksi je ova tehnologija još u ranoj fazi razvoja, pa su ljudi i dalje neophodni za sprovođenje zakona.

Tron je jedna od najvećih platformi za transakcije nezakonitih kriptovaluta, a među njima su navodno i sredstva povezana sa Hamasom i Hezbolahom, kao i sa narko-kartelima i mafijaškim mrežama, podaci su kompanije koja se bavi analizom blokčejn transakcija TRM Labs.

Sun tvrdi da je kompanija Tron uspostavila nove oblike saradnje sa organima za sprovođenje zakona u cilju suzbijanja nezakonitih transakcija na blokčejnu, što je, kako kaže, uzrokovalo ogoman pad takvih aktivnosti na platformi.

Porodica Tramp je Suna prihvatila kao vodećeg ulagača u tokene njenog kriptoprojekta World Liberty Financial.

Sun je u tu kompaniju uložio više od 75 miliona dolara, kao i još nekoliko miliona u mim-novčić Donalda Trampa, zbog čega je pozvan na večeru sa američkim predsednikom.

Po stupanju na dužnost predsednika, Tramp se zvanično povukao iz kompanije, ali je fond njegove porodice i dalje njen vlasnik i ostvaruje dobit od poslovanja, između ostalog prodajom kriptovalute koja se zove USD1.

Tramp je 2025. od kriptovaluta prihodovao više od 1,4 milijarde dolara, a očekuje se de će zaraditi mnogo više.

Planeta bez granica?

Može se reći da je porodica Tramp ostvarila ogromnu finansijsku korist saradnjom sa Sunom.

Ali šta Sun i drugi preduzetnici iz sveta kriptovaluta koji su se dodvorili Trampu žele zauzvrat?

Liberland možda pruža odgovor na to pitanje.

Sun uživo deluje srdačno i prijateljski nastrojeno.

Stekao sam utisak da Sun, kao i drugi milijarderi koje sam upoznao, retko provodi vreme sa ljudima koji ili ne rade za njega ili ne žele njegov novac.

Uglavnom smo razgovarali o naučnoj fantastici i video-igrama.

Neposredno posle leta u svemir 2025. za koji je kompaniji Blu oridžin Džefa Bezosa platio 29 miliona dolara, pozvao me je da mi ispriča utiske.

Posebno ga je zaokupila misao da „sama planeta nema granica" i da „uopšte nema koncepta države".

Uverenje da je nacionalna država prevaziđen koncept koji bi mogao da bude zamenjen blokčejn tehnologijom je upravo bio jedan od razloga zbog čega je odlučio da se kandiduje za predsednika vlade Liberlanda.

Liberland nije jedini primer.

On je jedan od nekoliko prototipova ovakvih mikronacija, teritorija koje se proglašavaju nezavisnim državama, ali međunarodno nisu pravno priznate.

Drugi primer zasnovan na istoj ideji je Prospera, privatni grad i posebna ekonomska zona u Hondurasu, Institut nemačko-američkog preduzetnika Pitera Tila za stvaranje stalnih prebivališta u međunarodnim vodama, nezavisna od uspostavljenih vlada (The Seasteading Institute).

Tu je i Drejperova nacija, potpuno digitalna 'država' u kojoj je bitkoin zvanična valuta, a osmislio ju je Tim Drejper.

Drejpera, američkog milijardera i investitora u tehnološke kompanije, srećem na njegovom Univerzitetu Drejperu u Silicijumskoj dolini, svojevrsnom kampu za mlade tehnološke preduzetnike gde se studenti obavezuju da će „promovisati slobodu po svaku cenu".

On smatra da država pruža „lošu uslugu po visokoj ceni" i da će je blokčejn tehnologija jednostavno zameniti.

„Samo je pitanje vremena", kaže on.

Mnoge od ovih ideja potiču od kontroverznog mislioca i tehnološkog preduzetnika Kertisa Jarvina.

On se smatra „osnivačem Mračnog prosvetiteljstva", poznatog i kao neoreakcionarni pokret.

Njegove stavove pohvalili su pojedini predstavnici američke desnice, među kojima je tehnološki milijarder Piter Til, ali i pojedini članovi aktuelne Trampove administracije, poput potpredsednika Džeja Di Vensa.

Jarvinova filozofija je poznata po tome što je teško razumljiva, ali se u suštini svodi na kritiku demokratije (za koju tvrdi da je propala, jer je imigracija i dalje prevelika).

On zaključuje da bi trebalo da je zamenimo autoritarnim sistemom (spoj korporacije, monarhije i mikronacije), a kojom upravlja blokčejn tehnologija.

Medije vidi kao polovinu onoga što naziva „Katedralom".

Tim izrazom naziva ono što smatra represivnom ideološkom strukturom novinara i akademske zajednice, koja iz senke upravlja zapadnim društvima.

Pristaje da se vidimo u Berkliju, u Kaliforniji.

Tokom kraće šetnje, Jarvin, koji izgleda kao ostareli panker, ne iznosi njegova razmišljanja direktno, već okoliše i opširno priča, pozivajući se na ezoterične tekstove i različita istorijska razdoblja da bi potkrepio stavove.

U razgovoru mi objašnjava njegov koncept Pačvork (Patchwork), prema kojem bi tradicionalne nacionalne države zamenila svetska mreža suverenih mini-država u vlasništvu akcionara.

One bi se međusobno nadmetale za stanovnike na isti način na koji se preduzeća takmiče za kupce.

Jarvin smatra da blokčejn tehnologija može da se upotrebi za stvaranje takvog sveta gde bi postojale „korporativne monarhije" kojima upravljaju „izvršni direktori-kraljevi".

Ti korporativni monarsi bi odgovarali tajnom odboru akcionara, koji bi potencijalno mogao da kontroliše čak i vojsku i policiju pomoću nečega što Jarvin naziva „kriptodingus" (crypto dingus).

Reč je o svojevrsnom mehanizmu koji bi tom odboru, prema njegovoj zamisli, praktično omogućio da na daljinu onesposobi svo vatreno oružje.

Pogledajte video o bitkoinu

Mnogi od ovih tehnoloških milijardera smatraju Trampa i predsednički kabinet zastarelim modelom koji će na kraju zameniti njihova superiorna tehnologija.

Tokom brojnih susreta sa tehnološkim milijarderima sve više sam sticao utisak da sebe smatraju onima u čijim rukama je stvarna moć.

Kriptolobi je u poslednjem izbornom ciklusu donirao 238 miliona dolara i tako nadmašio industriju fosilnih goriva i postao najuticajnija lobistička grupa u SAD-u, pokazuje analiza američkog poslovnog kanala i portala Foks biznis (Fox Business).

Jarvin, Sun, Drejper, i Liberland pružaju uvid u budućnost kakvu neki od njih zamišljaju za nas.

Svi, Džastin Sun, naseljenici Liberlanda i Tim Drejper, objašnjavali su mi kako blokčejn tehnologija i kriptovalute mogu da oslobode nas i naš novac državne kontrole.

Ali kome bismo tu kontrolu prepustili?

U svim primerima koje sam video, bogatstvo i moć se na kraju slivaju u ruke onih koji tu tehnologiju kontrolišu.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Kineskinja prevarila hiljade zemljaka u kriptovalutama, htela da bude kraljica Liberlenda
• Zašto države prave rezerve kriptovaluta i da li je u njima budućnost
• Kako je živela ozloglašena kriptokraljica - penthaus u Londonu, luksuzna roba, slike
• Život bez gužvi i spoj mašina i ljudi: Kako će svet izgledati 2050.
• Južnokorejski 'kriptokralj' Do Kvon priznao krivicu za veliku prevaru
• Kriptoprevare sve češće na Balkanu: Posle Ruže i Kvona, hapšenja i u Beogradu

(BBC News, 07.14.2026)