Ormuski moreuz: Tačka razdora u američko-iranskom sporazumu

Krhka situacija „bez rata, ali i bez mira“ otkako su SAD i Iran u junu potpisali preliminarni sporazum, sada izgleda da je prešla u rat.

Ovo povremeno primirje bi ponovo moglo da oživi zahvaljujući naporima razdraženih arapskih i pakistanskih posrednika, ali i želji Amerike i Irana da izbegnu povratak dugotrajnom ratu.

Međutim, najveća linija razdora jeste status Ormuskog moreuza.

Iran tvrdi da je njegova kontrola nad ovim vitalnim pomorskim koridorom velika i to je jarko crvena linija koju ni vojni, ni privredni, ali ni diplomatski pritisak ne mogu da slome.

„Rekli smo vam: 'Držite reč ili platite cenu'“, poručio je nedavno na društvenim mrežama Muhamed Bager Galibaf, glavni iranski pregovarač, citirajući sporazum.

Teheran je pronašao potporu za tu reč u veoma nejasnim detaljima sporazuma, poznatog kao memorandum o razumevanju, potpisan u Švajcarskoj u junu 2026.

Obe strane ga posmatraju drugačije. U petoj od 14 tačaka, Iran vidi zeleno svetlo, koje mu daje uticaj na upravljanje ovim ključnim pomorskim koridorom.

„Islamska Republika Iran će preduzeti sve mere za bezbedan prolaz trgovačkih brodova", glasi peta tačka.

SAD tu tačku tumače ovako: Teheran mora da otvori moreuz za slobodan protok brodova koji prevoze naftu i gas, zajedno sa drugim vitalnim robama, poput sastojaka za proizvodnju đubriva.

„Po toj klauzuli, možete da vozite kamion“, rekao je jedan arapski rukovodilac naftne kompanije koja posluje u regionu.

Novo rukovodstvo koje se pojavilo u Teheranu posle nedelja rata i talasa američko-iranskih udara, izgleda usaglašeno oko široke strateške vizije novog poglavlja Islamske Republike.

Ipak, postoje jasni i sve veći znaci podele kako vreme teče.

„Neki žele da unovče dobitke na bojnom polju kroz diplomatiju, pojedini smatraju da je prekid vatre postignut prerano, pre nego što je Iran naneo dovoljno bola Americi", ocenjuje Robert Mali iz Međunarodne krizne grupe.

On je bio član američke delegacije koja je pregovarala o značajnom nuklearnom sporazumu sa Iranom iz 2015. godine.

Tokom prvog predsedničkog mandata, Donald Tramp je doneo odluku o povlačenju SAD iz sporazuma.

Nedavni iranski napadi na tri broda, između ostalog i na tanker za tečni prirodi gas pod katarskom zastavom blizu obale Omana na jugu, akcija su „odmetnute jedinice“ unutar korpusa Islamske revolucionarne garde (IRGC), kaže diplomatski izvor u regionu.

IRGC ima dominantnu ulogu i iranska nepregovaračka crvena linija je da brodovi sada moraju da se drže njegovih određenih ruta.

Daleko od udara, u iranskom parlamentu je 14. jula uveče tiho predstavljen novi novi zakon o upravljanju moreuzom nazvan Strateška akcija za bezbednost i održivi napredak Ormuskog moreuza i Persijskog zaliva.

Vest je na društvenoj mreži Iksu objavio Ibrahim Azizi, šef komisije za nacionalnu bezbednost skupštine.

On nam je u aprilu rekao da je kontrola nad plovnim putem „neotuđivo pravo“ Irana.

Kada su ga pitali kada će Teheran prepustiti kontrolu, njegov odgovor je bio kratak i oštar: „Nikada“.

To je naša „prednost u suočavanju sa neprijateljem“, dodao je.

Iransko nepoverenje u američka obećanja, podstaknuto ponovljenim napadima i pretnjama tokom pregovora, dodatno je učvrstilo njegovu odlučnost.

Kontrola nad moreuzom ne posmatra se samo kao pregovarački adut u ovom zastoju, već je i nova poluga, oblik odvraćanja i ekonomski spas u slučaju da sankcije nikad ne budu ukinute, a imovina Irana širom sveta ostane zamrznuta.

Odlučnost Teherana da diktira pravila u regionu izaziva napetost i kod njegovih suseda, poput Katara, jednog od glavnih posrednika u ovoj krizi, ali i Omana, dugogodišnjeg tradicionalnog saveznika Irana, koji je decenijama igrao ulogu iza kulisa.

Neke zemlje poput Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) jasno su ukazale da su planovi Irana da kontroliše i naplaćuje neki vid „naknade za usluge“, neprihvatljivi i opasan presedan.

Prema rečima izvora upoznatog sa neslaganjima, Oman se usprotivio da bude uključen i pomenut u sporazumu, tačnije u spornoj petoj tački kojim je predviđeno da će Iran „voditi dijalog sa Sultanatom Omanom kako bi definisao buduću administraciju i pomorske usluge“.

Između želja Vašingtona i Teherana, vlasti u Omanu sada nastoje da pre svega zadrže dugogodišnju reputaciju diskretnog diplomatskog posrednika u regionu.

„Oman je bio veoma strpljiv sa Irancima koji pokušavaju da održe dobrosusedske odnose.

„Ova posebna epizoda je navela Oman da zauzme prilično važan stav, ali mi želimo da se ovaj sukob reši dijalogom", izjavio je Abdula Babud, omanski analitičar, za BBC.

Neki stručnjaci i dalje misle da su mače šanse za postizanjem eventualnog kompromisa.

„Ne mislim da ima sjajnih rešenja, ali bi idealno moglo da bude neka vrsta dogovora kojim se ne bi naplaćivale takse brodovima koji prolaze kroz moreuz.

„Mogli bi da se naplaćuju određeni troškovi transporta koji bi Iranu omogućili da sačuva autoritet", izjavio je Sajmon Gas, bivši britanski diplomata i nekadašnji član engleskog tima tokom pregovora o nuklearnom sporazumu iz 2015.

Pogledajte šta su Iranci rekli o Ormuskom moreuzu za BBC

I SAD i Iran veruju da su iz rata izašli kao pobednik, i da će ona druga strana biti primorana da prva popusti, pritisnuta sopstvenim slabostima.

Uvek se ističe da Iran ima kapacitet da „apsorbuje bol“.

Uspeo je da iskoristi mogućnosti ovog sporazuma, jer su sankcije na izvoz iranske nafte nakratko bile ukinute.

Ali taj 'prozor, SAD su ponovo zatvorile.

Tokom nedavnih boravaka u Iranu videla sam štetu nastalu usled sve veće privredne i finansijske krize u toj velikoj bliskoistočnoj zemlji.

Inflacija je na zapanjujućih 80 odsto, a milioni radnih mesta su 'obrisani' ne samo zbog ovog sukoba već i zbog jednog od najdužih prekida interneta u istoriji.

Tome dodajte i dva rata za manje od godinu dana i antivladine proteste ugušene silom, i u kojima je poginulo više hiljada ljudi.

I Tramp trpi političke i ekonomske pritiske, zbog čega bi njegov tim mogao da se vrati razgovorima, ma koliko da su sporadični.

Zbog krize usled zatvaranja Ormuskog moreuza, nije bilo ni razgovora o suštinskom pitanju - obliku iranskog nuklearnog programa.

Predviđeni rok za pregovore o tom pitanju od 60 dana nikada nije bio realan, već je dodatna slabost memoranduma o razumevanju.

„Dajem dobre šanse da se primirje ponovo uspostavi u nekom obliku, jer nijedna strana ne može potpuno da ostvari sopstvene ciljeve, što će uskoro i same uočiti.

„Ali, s obzirom na nefunkcionalnost obe strane, ne bih potpuno računao na to", zaključuje Robert Mali.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Amerika i Iran potpisali mirovni sporazum: Šta piše u dokumentu
• Uprkos busanju u prsa, Tramp nema bolju opciju od pregovora sa Iranom: BBC urednik
• Ormuski moreuz - tačka trvenja Irana i Amerike
• Novi Trampov obrt sugeriše da ne zna kako da reši rat sa Iranom
• 'Primirje je završeno': Tramp nazvao iranske vođe 'ludacima'
• Kako je Ormuski moreuz postao najmoćnije oružje Irana

(BBC News, 07.15.2026)