Мање нелегалних миграната у Суботици али кријумчарење и насиље и даље свакодневно

На подручју Суботице од почетка године забележен је мањи број ирегуларних миграната у односу на претходне године, али су покушаји илегалних прелазака државне границе са Мађарском и даље свакодневни, упозоравају саговорници портала Маглочистач. 

Због тога организације које пружају помоћ мигрантима траже поновно отварање Прихватног центра у Суботици, јер би његово функционисање омогућило хуманији третман људи које полиција затиче на терену, те олакшало спровођење законских процедура.

Према оцени директора Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила (АПЦ/ЦЗА) Радоша Ђуровића, кријумчарење миграната на северу земље, па и на територији Суботице није престало, већ је постало мање видљиво, али и боље организовано.

"Ситуација са мигрантима на територији Суботице у већој мери је непромењена. Кријумчарење миграната и избеглих свакодневно је присутно, посебно на подручју Хоргоша, где сваке ноћи неколико мањих група од пет до 15 људи, сакривених на више локација дубоко у шумама у близини заштитне ограде, покушава прелазак границе", изјавио је Ђуровић за Маглочистач.

Он напомиње и да су кријумчарске групе, од затварања Прихватног центра у Суботици 2024. године, додатно прилагодиле начин рада и постале организованије.

"Кријумчарске групе које већ дужи низ година имају упориште на северној граници развиле су сарадњу са локалним криминалним групама и појединим грађанима, посебно у организацији превоза и смештаја на скровитим локацијама, у напуштеним кућама и шумским подручјима у околини Суботице и Хоргоша, али и дуж целе границе са Мађарском", рекао је он.

Због тога је, између осталог, веома тешко проценити стваран број људи који бораве у пограничном подручју јер се мигранти налазе под сталном контролом кријумчарских група и много су мање видљиви него раније.

Иако је број миграната значајно мањи него ранијих година, према његовим речима, и даље се ради о стотинама људи који сваке седмице покушавају да пређу границу са Мађарском, док истовремено мађарске власти мигранте враћају у Србију - мимо споразума о реадмисији.

"Са мађарске стране мигранте гурају назад на нашу територију кроз врата на двострукој заштитној огради, без да им дозволе да затраже азил у Мађарској", казао је Ђуровић.

Мигранти су и даље изложени насиљу како кријумчарских група, тако и мађарске полиције.

У односу на 2023. годину, истиче Ђуровић, нове су околности појачано присуство службеника европског Фронтекса и мађарске полиције, као и заједничке патроле са српском граничном полицијом, али и већа употреба технологије за надзор, укључујући дронове и ноћне камере.

Према подацима Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, у последњих шест месеци чак 76 одсто пријављених насилних враћања миграната односило се на границу са Мађарском, док је из Хрватске пријављено било десет одсто, а из Босне и Херцеговине 2,5 одсто случајева.

Према његовим речима, мигранти на север Србије долазе организованим кријумчарским транспортима, често сакривени у гепецима аутомобила или приколицама камиона још од границе са Северном Македонијом или Бугарском, односно из такозваних "штекова" у Београду, Новом Саду или Нишу, а у пограничном појасу бораве од неколико сати до неколико дана, скривајући се у шумама и чекајући сигнал кријумчара и водича који организују њихов прелазак преко заштитне ограде.

Ђуровић додаје да су често изложени уценама и насиљу кријумчара, па и злостављању ради изнуђивања додатног новца од њихових породица, а посебно су угрожени малолетници без пратње и жене, којима прети радна и сексуална експлоатација.

Тек након што их полиција затекне на терену или буду враћени из Мађарске, мигранти долазе у контакт са државним институцијама. Како наводи Ђуровић, они се тада задржавају у полицијским станицама до 12 сати, изводе пред судију за прекршаје, изричу им се мере због илегалног боравка и преласка границе, након чега бивају упућени у прихватне центре на југу Србије.

И тек тада добијају и слободнији приступ информацијама, правној помоћи, здравственој заштити и другим услугама, док Центар за заштиту и помоћ тражиоцима азила интервенише када је потребно обезбедити приступ азилној процедури, поставити старатеља малолетницима без пратње, организовати здравствену помоћ, преводиоце или хуманитарну подршку.

Говорећи о структури мигрантске популације, Радош Ђуровић каже да највећу групу и даље чине држављани Авганистана који чине између 30 и 40 одсто свих регистрованих миграната. Следе држављани Египта, Марока, Палестине и Турске, затим Пакистана, те Сирије - чији број опада, док се повремено региструју и мигранти из Бангладеша и Судана.

Према његовим речима, породица, жена и деце на северној граници сада је мање него раније, између осталог због вишеструких насилних враћања из Мађарске, а због чега део њих покушава да у Европску унију уђе преко Босне и Херцеговине, што опет носи додатне ризике, укључујући прелазак реке Дрине.

Говорећи о раду институција, Ђуровић оцењује да и даље постоје проблеми у приступу процедури за добијање азила, правовременом информисању и условима смештаја миграната.

Центар за заштиту и помоћ тражиоцима азила је у међувремену, уз подршку Заштитника грађана, успео да промени праксу задржавања малолетника без пратње у неадекватним условима у полицијским станицама од Кањиже до Кикинде, али то није довољно.

Неопходно је, наглашава Ђуровић, поново отворити Прихватни центар у Суботици који се налази под ингеренцијом Комесаријата за избеглице и миграције.

Из Полицијске управе у Суботици за Маглочистач наводе да је безбедносна ситуација стабилна и да је ове године приметан знатно мањи број ирегуларних миграната у односу на претходне, а већину чине млађи пунолетни мушкарци из Авганистана, Пакистана, Сирије, Ирана, Марока и Туниса.

Конкретно, од почетка 2026. године, пронађена су 163 ирегуларна мигранта која су незаконито боравила у Србији.

"Пунолетни мигранти које полиција затекне на територији Суботице упућују се у прихватне центре које одређује Комесаријат за избеглице и миграције, док се у случајевима малолетника без пратње обавештава Центар за социјални рад који предузима мере", наводи се у одговору, те додаје да се против миграната затечених у покушају илегалног преласка границе покрећу прекршајни поступци.

Полиција наводи и да у последњих шест месеци нису били забележени инциденти између миграната и локалног становништва, нити међусобни сукоби миграната, те да је сарадња са мађарским пограничним органима свакодневна и на високом нивоу.