Jeremić za CMG: Veštačka inteligencija kao globalno javno dobro
Ovogodišnja Svetska konferencija o veštačkoj inteligenciji, koja se od 17. do 20. jula održava u Šangaju pod sloganom "Inteligentni partneri, zajednička budućnost", dolazi u trenutku kada svet prolazi kroz duboku tehnološku transformaciju čije će posledice oblikovati globalne i međuljudske odnose decenijama unapred, ocenio je predsednik Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) Vuk Jeremić.
Veštačka inteligencija danas više nije samo pitanje ekonomskog razvoja i tehnološkog prestiža — ona postaje jedan od ključnih činilaca globalne raspodele moći, instrument društvenih promena i sve važniji element međunarodne saradnje, navodi Jeremić u rubrici Kolumne Kineske medijske grupe (CMG).
U tom kontekstu, ističe Jeremić, Kina se poslednjih godina profilisala kao jedan od ključnih aktera u razvoju novih tehnologija i kao zagovornik modela koji veštačku inteligenciju posmatra kroz prizmu međunarodnih javnih dobara i šire dostupnosti tehnoloških kapaciteta.
Upravo je to jedna od centralnih poruka ovogodišnje konferencije u Šangaju: tehnološki napredak neće imati puni smisao ukoliko njegove koristi ostanu ograničene na mali broj država, kompanija i pojedinaca, navodi Jermić, koji je i predsedavajući 67. zasedanja Generalne skupštine UN i bivši ministar inostranih poslova Srbije.
Poslednjih godina Kina je pokazala izuzetnu sposobnost da objedini naučni potencijal, industrijsku proizvodnju i dugoročno strateško planiranje. Međutim, ono što kineski pristup čini posebno zanimljivim jeste činjenica da se on značajno razlikuje od modela koji danas dominira u Sjedinjenim Američkim Državama.
Američki sistem razvoja veštačke inteligencije u velikoj meri oslanja se na inicijativu privatnog sektora. Nekoliko tehnoloških kompanija i njihovih osnivača danas kontrolišu najveći deo najnaprednijih modela, računarskih kapaciteta i infrastrukture neophodne za dalji razvoj ove oblasti.
Značajan deo najnaprednijih američkih sistema razvija se u okviru vlasničkih modela, uz ograničen pristup izvornom kodu i podacima, dok se pristup tehnologiji često reguliše pre svega tržišnim i komercijalnim interesima, navodi se u autorskom tekstu.
Kineski institucionalni okvir razlikuje se od američkog po naglašenijoj ulozi države u definisanju strateških prioriteta, koordinaciji istraživanja i stvaranju regulatornog okvira. Istovremeno, poslednjih godina sve veći broj kineskih kompanija odlučuje se za razvoj modela otvorenog koda, omogućavajući univerzitetima, istraživačkim centrima, startap kompanijama i državama širom sveta da aktivnije učestvuju u tehnološkoj revoluciji.
Takav pristup ima poseban značaj za zemlje u razvoju. Za veliki broj država Azije, Afrike i Latinske Amerike, pristup najnaprednijim sistemima veštačke inteligencije često je ograničen visokim troškovima i tehnološkim barijerama.
Kineski model, zasnovan na većoj dostupnosti tehnologije i intenzivnijoj međunarodnoj saradnji, otvara mogućnost da koristi digitalne transformacije budu ravnomernije raspoređene.
Upravo zato Peking poslednjih godina sve više insistira na konceptu međunarodnih javnih dobara, ističe Jeremić.
Pored ulaganja u infrastrukturu, energetiku i povezivanje, Kina nastoji da svoje tehnološke kapacitete uključi u širi projekat globalnog razvoja. Inicijative u oblasti veštačke inteligencije, digitalne ekonomije i naučne saradnje predstavljaju važan deo te strategije.
Naravno, kako navodi autor, nijedan model nije lišen izazova.
Razvoj veštačke inteligencije otvara brojna pitanja koja se tiču bezbednosti, zaštite privatnosti, tržišne konkurencije i budućnosti rada. Upravo zbog toga međunarodni dijalog o pravilima, standardima i etičkim principima postaje jednako važan kao i sama tehnološka trka. U tom pogledu, Kina sve aktivnije promoviše ideju da globalno upravljanje veštačkom inteligencijom mora biti inkluzivno i da zemlje u razvoju moraju imati glas u oblikovanju budućih normi.
Srbija ima poseban interes da pažljivo prati ove procese, ocenjuje Jeremić.
Poslednjih godina saradnja između Srbije i Kine značajno je proširena i danas obuhvata ne samo tradicionalne oblasti, poput infrastrukture i energetike, već i digitalizaciju, inovacije, naučnoistraživačku saradnju i visoke tehnologije.
Ovakvo partnerstvo otvara nove mogućnosti za privredni razvoj Srbije, ali i za njeno snažnije uključivanje u globalne tokove tehnoloških promena.
Važan doprinos tom procesu dao je i nedavno održani Horizons Forum o održivosti i povezivanju u Beogradu. Tokom dva dana, Forum je okupio izuzetnu zajednicu visokih zvaničnika, poslovnih lidera, investitora, predstavnika vodećih kompanija i uglednih stručnjaka iz Kine, Evrope i drugih delova sveta kako bi razmenili mišljenja o mnogim ključnim pitanjima našeg vremena. Jednako važno, Forum je stvorio nove mogućnosti za praktičnu saradnju između različitih sektora i regiona, potvrdivši jedinstvenu ulogu Beograda kao prirodnog mesta susreta Istoka i Zapada, a pre svega Kine i Evrope.
Diskusije vođene tokom Foruma pokazale su da tehnološki razvoj više nije moguće posmatrati odvojeno od pitanja održivosti, energetike i međunarodne saradnje. Veštačka inteligencija postaje jedan od glavnih pokretača ekonomskog rasta, ali i sredstvo za uspostavljanje novih oblika povezivanja među državama i društvima.
Zbog toga tema ovogodišnje konferencije u Šangaju prevazilazi okvire same tehnologije. Pitanje koje se danas postavlja nije samo ko će predvoditi razvoj veštačke inteligencije, već i kako će njene koristi biti raspodeljene.
Odgovor na to pitanje, kako je zaključio Jeremić, imaće značajne posledice ne samo po strukturu svetske ekonomije, već i po buduću arhitekturu međunarodnog poretka u decenijama koje dolaze.
(Beta, 18.07.2026)
