Због ефикаснијег надзора границе и мањег броја миграната, кријумчарење све скупље, а ризици већи

Надлежни органи поднели су од почетка године кривичне пријаве против пет особа осумњичених за недозвољен прелазак државне границе и кријумчарење људи, показали су подаци Министарства унутрашњих послова.Према подацима до којих је дошао портал Маглочистач, од тих пет људи два су држављани Србије а у једном случају су пронађени и дрога и оружје.

Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила (АПЦ/ЦЗА) Радош Ђуровић оценио је за Маглочистач да ти подаци указују да су кријумчарске мреже у пограничном појасу и даље веома активне, и повезане са организованим криминалним групама које обезбеђују логистику за смештај и превоз ирегуларних миграната.

Истовремено, због ефикаснијег надзора границе, кријумчарење постаје све скупље, па тако укупна цена пута од земље порекла до неке од држава Западне Европе данас достиже између 16.000 и 20.000 евра.

За организацију путовања, додаје он, кријумчари све чешће користе друштвене мреже, док се плаћање обавља у етапама или преко система "Хавала".

"На северу Србије мигранте дочекују водичи који их усмеравају ка мађарској граници или, у појединим случајевима код Мартоноша, преко реке чамцима", наводи Ђуровић.

Сличан тренд, према његовим речима, бележи се и на граници са Хрватском, где је последњих месеци повећан број покушаја илегалних прелазака границе.

Због мањег броја миграната, кријумчари све чешће прибегавају изнудама, преварама и насиљу.

Да је балканска мигрантска рута данас мање оптерећена него претходних година, али не и угашена, потврдио је за Маглочистач и аналитичар Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминала Саша Ђорђевић.

Према његовим речима, Фронтекс је током првих пет месеци 2026. године регистровао око 3.600 нерегуларних прелазака на балканској рути, што је за 16 одсто мање него у истом периоду прошле године.

Ђорђевић оцењује да север Србије више није отворено кријумчарско чвориште какво је био 2022. и 2023. године, када су у пограничном појасу, у шумама, постојали велики кампови и оружани сукоби кријумчарских група.

"Полицијске акције и мањи број миграната потиснули су кријумчарење из јавног простора, али га нису угасили. Од лета 2025. север поново добија на значају због близине Мађарске, једине земље у региону која је те године забележила раст нерегуларних прелазака", каже он.

Ђорђевић каже и да активне кријумчарске мреже данас брзо мењају правце кретања према Мађарској и Хрватској, укључујући и руту преко Босне и Херцеговине.

"Када је правац ка Мађарској био отежан, кријумчари су се окренули ка Хрватској преко Босне и Херцеговине и Румунији, док су од лета 2025. поново активирали и правац преко Бугарске. Руте се брзо мењају, а последице су више цене, већа зависност од кријумчара и већи ризик од насиља и превара", оцењује он.

Стране кријумчарске групе - најчешће авганистанске - организују путовања, финансирање и прелазак граница, док локални сарадници обезбеђују превоз и смештај, каже Ђорђевић.

Како је ирегуларних миграната мање, кријумчарске групе, према његовим речима, покушавају да надокнаде губитке изнудама, преварама и насиљем, док се све чешће примењује и модел у којем мигранти легално улазе у земље Западног Балкана, а затим уз помоћ кријумчара настављају пут ка Европској унији.

Ризик за локално становништво данас је, према оцени Ђорђевића, мањи и углавном ограничен на погранична подручја, док за мигранте остаје висок управо због изнуда, насиља, превара и опасних начина транспорта.

Евидентан је мањи број отворених оружаних сукоба него пре неколико година, али, упозорава Ђорђевић, случај из околине Обреновца из маја 2026. године, када је било погинулих и повређених миграната, показује да опасност није нестала.

Ђорђевић не очекује нови мигрантски талас размера из 2022. и 2023. године, али сматра да је могућ повремено појачан притисак на север Србије уз наставак улазака преко источне границе земље.

Истовремено, он упозорава да би могли расти ризици од насиља, радне и сексуалне експлоатације, посебно са повећањем и броја страних радника у региону.

На будућа мигрантска кретања највише ће утицати сукоби и политичка нестабилност у азијским и афричким земљама порекла, стање на источномедитеранској мигрантској рути, усклађивање визне политике држава Западног Балкана са Европском унијом, као и примена правила контроле спољних граница Европске уније.

(Бета, 22.07.2026)