Повереник: Највећи проблем злоупотреба права на приступ информацијама и ћутање управе

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, коме у недељу истиче седмогодишњи мандат, изјавио је данас да је та институција од 2019. године до данас имала укупно 141.035 формираних предмета, од којих је 125.347 успешно решено, а посебно указао на десетине хиљада жалби (око 7.000 годишње) које су се у том периоду подносиле због злоупотреба права на слободан приступ информацијама.

Мариновић је новинарима у Привредној комори Србије, након представљања извештаја о раду, као један од посебних проблема указао на "ћутање управе", односно неодговарање органа власти на оправдане захтеве за приступ информацијама од јавног значаја, због чега је институција Повереника издала готово 2.000 прекршајних налога и наплатила 30 милиона динара од институција, који су уплаћени у државни буџет.

Навео је да је током његовог мандата та институција прошла бројне изазове, од почетка рада под новим Законом о заштити података о личности, преко пандемије корона вируса , до тог проблема са злоупотребама права, који се односи на масовно подношење захтева малим институцијама и потом наплаћивање жалби када те институције не стигну да одговоре у року.

"Она је толико узела маха, посебно у последње две и по године, да је то с једне стране изузетно велики напад и удар на буџете најслабијих, али најбројнијих органа власти у Србији - 4.500 месних заједница, 1.500 основних школа, центри за социјални рад, домови здравља, сиромашне установе културе, сиромашне и мале локалне самоуправе... Сви су на удару тог једног таласа злоупотреба који не престаје", навео је Мариновић.

Додао је да Повереник доноси решење којим се одбијају те жалбе када год препозна злоупотребу, али истакао да оне нису решење, већ да је то измена закона коју је та институција поднела пре годину и по дана.

"Ја се надам да ће под хитно, први пут када буде у прилици, Скупштина ће добити на усвајање тај закон и да ће он бити усвојен, како би се коначно вратили коренима заштите права на приступ информацијама од јавног значаја. Сада, нажалост, ова системска злоупотреба гуши само право и истовремено онемогућава све оне који тај закон користе у легалне сврхе, међу којима су и медији", рекао је Мариновић.

Додао је да је Повереник иницирао и нови Закон о заштити података о личности и изразио наду да ће и он "ускоро угледати светлост дана", како би била регулисана област која до сада није, попут обраде података од стране вештачке интелигенције, обрада биометријских података о личности, обрада података о личности свих видова аудио и видео надзора и других.

"Предстоји велики законодавни посао пред онима који мењају законе. Нама предстоји да на томе инсистирамо", додао је Мариновић.

Као један од посебних проблема, Мариновић је истакао и "ћутање управе", односно неодговарање органа власти на захтеве за приступ информацијама од јавног значаја, због чега је уведена могућност Повереника да изриче прекршајну казну оним лицима која су ћутала на такав захтев, додајући да је таквих казни у његовом мандату издато 1.945, као и да је по њима наплаћено 30 милиона динара који су уплаћени у државни буџет.

Казао је да може да разуме да неки орган власти сматра да треба да ускрати одређену информацију, да постоји неки законски основ уколико је информација тајна и слично, али да не може да разуме да ти органи ћуте и на никакав начин не одговоре на захтев.

"Одбијте захтев ако сматрате да постоји разлог, али не смете игнорисати тражиоца, а тражиоци су пре свега грађани, појединци, после њих и новинари, а тек онда разна удружења грађана и остали. Испоштујте грађане у чије име сте бирани и поступите по захтеву. Успели смо да се изборимо за издавање тог налога и успели смо по том основу да наплатимо 30 милиона динара казни", рекао је Мариновић.

Додао је да је, када је дошао на чело институције Повереника, 75 одсто жалби било за непоступање, па је тај проценат по увођењу казне пао на 32-33 одсто, али је сада поново скочио на готово 40 одсто, што је оценио као огроман број.

На питање које су институције које су највише прекршаја добиле, Мариновић није имао податак, али је навео да мисли да је реч о појединим јавним предузећима на републичком нивоу, која су "била тврдоглава и нису поступала упркос казнама".

"Те казне нису велике, оне су 30.000 динара, односно 15.000 динара ако се плати у року од осам дана. То је итекако велика казна за неку месну заједницу, али није велика казна за неко јавно предузеће. Не плаћа ту казну јавно предузеће, него овлашћено лице за поступање по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја", рекао је повереник.

Упитан о најави да ће се кандидовати за нови мандат повереника и када се може очекивати да нови повереник буде изабран, Мариновић је казао да је то питање за Скупштину, која води тај процес, наводећи да је јавни позив расписан 15. јула, пријаве трају месец дана, а након тога надлежни скупштински Одбор утврђује ко испуњава услове у року од 15 дана, па се посланички клубови позивају да изаберу некога од кандидата.

"Не знам, отприлике је реално око два месеца, али у оптималним роковима. Може то и да прође", казао је Мариновић.

Од понедељка, 27. јула, до избора новог повереника, ту функцију ће обављати његова заменица Сања Унковић, која је на тој функцији од 2021. године.

(Бета, 24.07.2026)