Kim Džong Un je trebalo da bude njihov jedini idol, a onda su Severnokorejci otkrili K-pop

Jedne sunčane subote u junu, Li Jeon-Su je uzela slobodan dan sa posla i pošla vozom iz Seula za Busan da bi otišla na još jedan koncert pop supergrupe BTS.

Bio je to njen treći put za isto toliko meseci.

Bila je u masi koja se u martu slila u centar Seula, kad je sedmorka pokrenula veliki povratak - ali je bina bila predaleko.

U aprilu, prvog dana njihove svetske turneje, stuštila se kiša, prigušivši glasove pevača.

Ali ovaj put u Busanu, bilo je „neverovatno“.

„Svaki put kad odem na koncert BTS-a, shvatim koliko sam srećna što mogu da volim i podržavam nekoga vlastitom slobodnom voljom“, kaže Jeon-Su, kojoj to nije pravo ime.

„To bi bilo nezamislivo u Severnoj Koreji.“

Ona je tamo rođena, u takozvanom Izolovanom kraljevstvu, severno od čvrsto utvrđene granice sa Južnom Korejom.

Spoljni svet je bio van domašaja, odsečen naporima režima izgrađenog na strahu, nadzoru i lojalnosti.

„Morali ste da budete odabrani da biste prisustvovali događajima, a ako niste, morali ste da ostanete kod kuće sa navučenim zavesama.“

Danas u Južnoj Koreji, ona može da odluči koga će da podržava i kako.

U Busanu, pored beskrajnog broja obožavalaca, ona je vrištala, skakala i pevala iz sveg glasa, naročito na njene stare favorite, visokootkansku numeru Fire i hip-hop hit Mic Drop.

Odrastala je u vojnoj porodici, Jeon-Su su učili da je Južna Koreja neprijatelj.

Kad je pobegla, pokušala je da drži južnokorejsku kulturu na distanci.

Ali muzika je našla put u njen život.

Uspela je da pobegne 2011. godine, pre nego što su se BTS prvi put pojavili, pre nego što je kej-pop postao globalni fenomen.

Sada, čak i samo slušanje ili gledanje koncerata iz Južne Koreje, u Severnoj Koreji se smatra zločinom zbog kog ljudi mogu da završe u zatvoru ili da im se dogodi nešto još gore.

Neki kao što je Jeon-Su kažu da nikad nisu čuli južnokorejsku muziku dok nisu prešli granicu.

Tada im se tvorio im se čitav svet slobode i zabave i pomogao im da se prilagode neobičnom novom životu koji je sada bio samo njihov.

Ali drugi za BBC kažu da je uprkos ograničenjima, kej-pop uspeo da se probije kroz represivnu diktaturu Kima Džonga Una.

Slušali su pesme u tajnosti, često ne znajući koga slušaju.

Neki su čak uspeli da gledaju kej-pop nastupe, šokirani našminkanim idolima sa plavim kosama.

„Zašto muškarci izgledaju tako?“

„Severna Koreja je mesto na kom je čitav sistem postavljen tako da može da postoji samo jedna slavna ličnost, samo jedan idol - Kim Džong Un“, kaže Hana Oh.

Ali ispostavlja se da su Severnokorejci otkrili i druge zvezde, kao što su BTS i Blekpink, a pre njih Girls generation, Tin Top i 2PM.

BTS-ovo korejsko ime „Bangtan Sondžeondan“, čak je postalo deo svakodnevnog slenga na Severu, kaže jedan mladić koji je prebegao.

„Ljudi govore stvari kao što su: 'Jeste li isprobali Bangtan prsluk?' ili 'Jeste li nosili Bangtan ranac?'“, dodaje on.

'Korejci poput nas, samo drugačiji'

Za Kang Gju Ri, koja je pobegla iz Severne Koreje 2023. godine, jedan hit BTS-a se ističe: „Dinamit“.

BTS je oborio sve rekorde striminga kad je objavio „Dinamit“ 2020. godine - numeru u disko fazonu koja je trebalo da razveseli svet umoran od kovida, saopštio je bend.

Zaokupio je pažnju Severne Koreje uprkos tome što je bio prvi singl grupe ceo na engleskom.

„Nisam razumela tekst, ali je melodija bila toliko dobra, prosto bi vas uzbudila. Svi su se primili“, kaže 26-godišnja Gju Ri.

U ono vreme, ona je živela u Kjongsongu, obalskom okrugu na Severu, gde su porodice mogle antenom da uhvate televizijske signale preko vode.

Kad je prijem bio dobar, gledali su vikend emisije u kojima su se takmičili kej pop idoli, živopisnih frizura i uvežbanih pokreta.

„Sve je bilo šokantno, mislila sam da su Korejci poput nas, ali su izgledali veoma drugačije.“

Rep je bio nešto novo.

„Isprva sam pomislila: 'Da li je ovo uopšte pesma?' Ali izgledali su toliko kul repujući dok plešu da su momci počeli da ih oponašaju.“

Naučiti prepoznatljivi ples iz pesme postao je trend među tinejžderima, kaže ona.

Oni koji vole ples ugledali su se na BTS i, pre njih, Tin Top, popularne 2010-tih po elektro-pop dens numerama.

Dok govori, Gju Ri poseže za telefonom da pokaže stari snimak sa Jutjuba Tin Topa kako izvodi „Nema više parfema za tebe“.

„Ovako“, kaže ona, smejući se dok oponaša prepoznatljivi pokret nanošenja parfema iz pesme.

„Uskoro su svi momci oko mene to radili. Pššt. Pššt. Bilo je jako zabavno. Jednom kad ste to videli, niste mogli da zaboravite.“

Zato što su slušali toliko mnogo pesama u tajnosti, ona ne može da se priseti naslova.

Čula je Girls generation, najveći i najlegendarniji ženski bend u Južnoj Koreji, a kasnije postala obožavateljka zvezde iz Blekpinka Dženi.

„Teško je objasniti, ali postoji nešto veoma odlučno i moćno u njenoj muzici.“

Ona kaže da ne može to da uporedi sa severnokorejskom muzikom, „koja je zvučala kao da mi probija uši.

„Većina pesama koje sam čula dok sam odrastala govorila je o revoluciji ili politici.“

„Morali smo da držimo uključene državne medije, čak i u kući.“

Gju Ri e otkrila popularne pesme brzo, jer bi ih često viđala na televiziji.

Ali mnogi Severnokorejci su koristili MP3 plejere ili sićušne SD kartice.

Muzika se širila lakše od televizijskih serija, ali sporo.

Sredinom do poznih 2010-tih, kako je kej pop postajao planetarni fenomen, nova muzika se našla pored decenijama starih balada na SD karticama koje su kružile po Severnoj Koreji.

Imena fajlova su obično bila zbrljana, tako da je Hana Oh retko znala naslov, pevača ili datum objavljivanja pesama.

„Da sam to tada znala, ništa mi ne bi značilo. I zato sam više pažnje obraćala na tekstove“, kaže ova 25-godišnjakinja koja je prebegla 2019. godine.

Jedna pesma je ostavila poseban utisak na nju.

Slušala ju je iznova i iznova, zapisujući svaku korejsku reč.

Godinama kasnije, kad je stigla u Južnu Koreju, otkrila je da je to pesma „Nije prekasno“ od Grin Zoun, iliti Noksaek Džidae, popularnog muškog dueta iz 1990-tih, kad su sentimentalne balade dominirale korejskim muzičkim top listama.

„Čitava pesma je bila na korejskom, pa mi je bilo mnogo lakše da je razumem nego kej-pop koji sam slušala“, kaže ona.

„Prvi put sam tada pomislila: 'znači ovako ljudi izjavljuju ljubav.'"

Prozor u spoljni svet

Slušanje južnokorejske muzike je oduvek bilo rizično.

Kao tinejdžerka, Hana je sa sobom nosila dve SD kartice.

„Na jednoj je bila južnokorejska muzika, a druga je bila prazna kartica koju bih mogla da predam ako me uhvate.“

Kad god su studenti bili uhvaćeni kako gledaju južnokorejske sadržaje, škole iz čitavog grada bi se sastale za „sednicu javne kritike“, kaže Hana.

„Saopštili bi koje je tačno južnokorejske snimke osoba gledala i javno objavili da će deca biti poslata u centar za maloletne delikvente.

„To je trebalo da pokaže svima ostalima šta će se desiti ako budu uhvaćeni“

A opet je Hana nastavljala da sluša i gleda.

„Jednom kad vidite taj svet, bilo je teško okrenuti glavu.“

Izolovanje Severnokorejaca od spoljnog sveta oduvek je bilo ključno za opstanak porodice Kim.

Njihova propaganda ima samo jednu poruku: Pjongjang briljira u svemu, od ekonomije do umetnosti, tako da ništa ne može biti bolje od života pod porodicom Kim.

Bilo kakav nagoveštaj da sloboda doziva sa druge strane južne granice bio je opasan.

Uz kej-kulturu koja je postala div meke moći, Kim Džong Un je počeo jače da guši slobode.

Troje tinejdžera je navodno javno pogubljeno 2022. zato što su delili južnokorejske sadržaje.

Uprkos tome, anketa iz 2023. godine pokazala je da je 98 odsto ljudi koji su prebegl tvrdilo da su gledali južnokorejske serije ili filmove kod kuće.

Oko 80 odsto njih je reklo da je to pojačalo njihovu znatiželju prema Južnoj Koreji i uticalo na navike kao što su govor i moda.

Hana veruje da je to upravo ono čega se režim plaši.

„Neki počinju da nose kraće suknje ili farbaju kosu.

„Jednom kad ljudi počnu da se izražavaju, to utiče na sistem u kom bi svako trebalo da razmišlja i kreće se isto.“

To se desilo i Gju Ri.

Ona kaže da nije napustila Severnu Koreju zato što je život bio težak.

Umesto toga, izloženost južnokorejskoj muzici i serijama učinilo je ignorisanje kontrasta nemogućim.

„Nisam mogla da podnesem da gledam televiziju, a potom izađem napolje“, gde su službenici za nadzor pratili ljude u potrazi za znacima stranih uticaja.

Gju-Ri kaže da je postojao period kad je poznavanje južnokorejskog sadržaja bio izvor ponosa.

„Delovali ste pomalo kao da imate stila. Ljudi bi govorili: 'Oni znaju da se provode'. Ali kad su zakoni postali stroži, ljudi su postali mnogo oprezniji.“

Prvo biste čuli da je neko uhvaćen, kaže ona.

Onda biste čuli vesti o pogubljenjima.

Ta informacija je namerno bila deljena kao upozorenje, dodaje ona.

„Čula sam da su dva mladića koje sam poznavala pogubljeni.

„Jedan je bio oko mog godišta, drugi je bio mlađi, imao je oko 19 godina.“

Ali oni nisu prestali da konzumiraju ovaj zabranjeni sadržaj, dodaje ona.

„Bio je to dašak kiseonika za nas, naš prozor u spoljni svet.

„Ljudi rizikuju živote za to zato što steknu nadu da bi mogli da prežive novi dan.“

To je rizik koji su Severnokorejci preuzimali na sebe godinama.

„Znate li zašto su ljudi koje sam srela u zatvoru bili tamo? Bili su uhvaćeni kako gledaju južnokorejske serije ili pomažu nekome da pobegne u Južnu Koreju“, kaže Jeon-Su koja je prebegla 2000-tih.

Tokom prvog pokušaja, završila je u zatvoru nakon što su je kineske vlasti uhapsile dok je bežala preko granice i silom je vratili u Severnu Koreju.

Čak i dok je bila u zatvoru, ona kaže da joj je južnokorejska muzika pomogla da izdrži.

„Ustani. Ne dozvoli da te slome“, uporno bi pevala u sebi.

„Pomislila sam, moram da preživim. Moram da stignem do Južne Koreje.“

'Hrabrost da se prekine sa bežanjem'

I uspela je.

Ali privikavanje na tamošnji život nije bilo lako.

Na razgovorima za posao, poslodavci bi je pitali da li je Severnokorejka ili etnička Korejka iz Kine.

Ona kaže da su joj se retko javljali posle toga.

A onda je jednog dana naišla na snimak BTS-ovog izvođenja pesme „Idol“, udarnog hita iz 2018. godine, i zaljubila se u njih.

Priključila se njihovom fandomu, poznatom kao ARMIJA, išla na njihove sastanke, otvorila fanovski nalog, glasala na kej-pop takmičenjima i religiozno objavljivala sadržaje.

Ali najveća promena bila je da više nije osećala potrebu da krije odakle potiče.

„Kad sam otkrila bliskim prijateljima iz ARMIJE da sam iz Severne Koreje, niko se prema meni nije ophodio drugačije. Baš kao što je bilo obožavateljki iz Brazila i Japana, ja sam bila iz Severne Koreje.“

Prvi put se osećala kao da pripada Južnoj Koreji, a muzika je polagano počela da menja kako doživljava samu sebe.

BTS-ova trilogija albuma „Voli sebe“ usredsređena je na prihvatanje i zaceljenje - a vođa grupe RM uputio je molbu „koristite nas, koristite BTS da volite sebe“ i ona je naišla na odjek kod miliona slušalaca širom sveta, baš kao i kod Jeon-Su.

Jedna pesma pogotovo „Odgovor: Voli sebe“, koju peva njen omiljeni član Džimin, posebno joj je pogodio žicu: „Zašto se uporno kriješ iza maske? Čak i ožiljci koji su ostali od grešaka deo su moje konstelacije.“

„Smogla sam snage da prestanem da bežim i da se suočim sa tim delom sebe“, kaže Jeon-Su.

„Kako sam počela bolje da razumem sebe, otkrivala sam da imam više prostora u srcu za prihvatanje drugih.“

Hana Kang, koja je stigla u Južnu Koreju pre 20 godina, kaže da je postala obožavateljka BTS-a zato što ju je privuklo nešto sa čim se nikad nije srela u Severnoj Koreji - slobodu da izrazi ono što oseća.

Pesma koja ju je dirnula je „Prolećni dan“, potresna ali optimistična numera iz 2017. godine o rastanku i čežnji.

Podsetila ju je na rodno mesto i porodicu koje je ostavila za sobom u Severnoj Koreji.

„Nedostajali su mi i delovali su mi jako daleko, kao da pripadaju nekom drugom svetu.“

Hana i Jeon-Su su otkrile BTS dok su se ovi peli ka svetskoj slavi, ali su žene osećale srodnost sa njima dok su saznavale za njihove muke - o čemu je grupa otvoreno govorila i pevala.

Za Jeon-Su, bodrenje BTS-a oduvek je bilo način da „bodri samu sebe“.

Za Hanu, grupa je postala ogledalo.

„Kad bih ih gledala, pomislila bih: 'Ako oni mogu i dalje da se trude tako, možda mogu i ja“, kaže.

Drugačije je za one koji su prebegli poslednjih godina.

Oni pristižu u vreme kad je korejska muzika postala globalni fenomen, a BTS njen najveći predstavnik.

Izbor je sada mnogo veći.

Hana Oh, koja je stigla 2019. godine, kaže da je zamišljala da će veći deo vremena provesti sustižući se sa muzikom i serijama koje je nekada gledala u tajnosti.

Umesto toga, suočila se sa nečim novim izborima.

„Bilo je toliko toga drugog što sam mogla da radim.

„Na neki način, sada živim u svetu koji sam ranije viđala samo u serijama“, kaže ona.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• „Kako sam od prosjaka u Severnoj Koreji postao kej-pop idol“
• K-pop u Srbiji: Muzika i bekstvo u šarenilo dalekog istoka
• Kim Džong-Un dirnut južnokorejskim umetnicima

(BBC News, 07.25.2026)