Kokainski super-autoput od Ekvadora do Evrope: BBC u patroli sa policijom

BBC u patroli sa ekvadorskom policijom koja se suočava sa ogromnim porastom kriminala povezanog sa drogom.

BBC News pre 14 sati | Orla Gerin - BBC, međunarodna

Dva ekvadorska policajca sa tamnim naočarima za sunce, kacigama i maramama preko lica

U ekvadorskom gradu Duranu, preplavljenom drogama i rivalskim bandama, policijski kapetan Žan Karlos Bustamante zna tačno protiv čega se bori - ne samo kriminalaca koji ubijaju i ponekad osakate žrtve, već i protiv neprijatelja iznutra.

„Imamo mnogo, mnogo zlih ljudi unutar naše jedinice, unutar države, unutar politike“, kaže on.

„Imamo mnogo, mnogo korumpiranih ljudi. Oni su na platnom spisku bandi.“

Jedini policajci kojima može da veruje, kaže on, tu su uz njega - članovi njegovog tima koje je lično birao.

Sa 34 godine, kapetan Bustamante je među najstarijima od njih i kreće se kao nekadašnji pripadnik specijalnih snaga.

Dok zalazi sunce, on vodi tim u siromašnu četvrt gde su prozori zapečaćeni iza metalnih rešetaka, a usne zapečaćene od straha.

Ovo je srce zemlje bandi, koju kontroliše grupa zvana Los Aguilas, što znači orlovi na španskom.

Pitam šta se dešava ako meštani dignu glas protiv bandi.

„Ubiju ih“, odgovara kapetan.

„Zbog toga oni nikad ne govore ništa.“

policajac — Čak i kad policija uhvati kriminalce i zapleni drogu, ona se žali da korupcija u pravosudnom sistemu sprečava pravu promenu

Upustio se do napuštene kuće u kojoj veruje da je sakriveno oružje (pripadnici bandi ne drže oružje kod kuće).

Zajedno sa timom se postrojava, pribijeni su uz zid, teško naoružani i zbijeni.

Ulaze uz pomoć policijskog ovna za razbijanje.

Pronalaze dva ručna oružja - jedno zarđalo, drugo spremno za upotrebu - i municiju za automatsku pušku.

Kapetan kaže da je zadovoljan rezultatom.

„Prvi razlog je zato što smo ostali bezbedni“, kaže on.

„Drugi razlog je što bande sada imaju dva komada oružja manje.“

Ali ovo je mala pobeda u dugom ratu iznurivanjem.

On priznaje da bande imaju „mnogo oružja i mnogo više novca od države“.

Vrlo dobro zna koji su rizici - izgubio je troje bliskih prijatelja u borbi protiv bandi.

Izgubio je strah, „pre mnogo godina“, ali njegovi roditelji zato nisu.

„Majka mi govori: 'Budi oprezan, možeš da pogineš ovde'“, kaže mi on.

„Otac me sve vreme zove i pita: 'Sine moj, jesi li dobro? Reci mi da si dobro.'“

Trag može da se poveže - u dolarima i razorenim životima - od zadnjih uličica Durana sve do žarišta Londona i drugih svetskih prestonica.

Oko 70 odsto kokaina koji stigne do Evrope i SAD putuje preko Ekvadora, prema predsedniku zemlje Danijelu Noboi.

Pogledajte video: Ekvador - od mirnog mesta do sukoba narko-kartela

Kako je došlo do ovoga?

Droga pristiže iz susedne Kolumbije i Perua - dva najveća proizvođača na svetu.

Moćne domaće bande, sa vezama sa meksičkim kartelima i albanskim mafijaškim grupama, pomažu da se kokain prokrijumčari dalje.

Oni iskorištavaju slabe ekvadorske granične kontrole, nedovoljno plaćene snage bezbednosti i dugu pacifičku obalu.

U tom procesu ono što je nekada bila mirna turistička meka u Južnoj Americi za manje od decenije postalo je pravo pravcato ratište.

Prošle godine je stopa ubistava bila jedna od najviših na svetu, sa više od 9.200 ubijenih, prema ekvadorskom Ministarstvu unutrašnjih poslova.

To je sve uprkos čvrstom odgovoru predsednika Noboe u prethodne dve godine.

Kritičari kažu da mu se obilo o glavu.

Najveći šefovi bandi su uhapšeni, zbog čega su se bande raspale na manje, ali to je značilo da ih sada ima više.

Mnogi ovde veruju da rat protiv bandi nikada neće biti dobijen.

Kapetan Bustamante ne želi da odustane.

Kad mu se pridružujemo u još jednoj operaciji, on leži sa pogledom iz ptičje perspektive na zadnje uličice iz drona.

Vidi tri figure kako se kreću oko ivice igrališta - „mikro-trafikanti“ - uhvaćeni na delu, kako kaže.

Oni su na dnu narko-lanca, prodajući lokalno, u malim količinama, ne u kilogramima.

U roku od nekoliko minuta on i njegov tim uspevaju da isprate osumnjičene do njihovih vrata.

Ponovo se vadi policijski ovan, i oni su ubrzo u kuhinji, gde sredovečna žena negoduje, a devojka udara u plač.

Policija ide od sobe do sobe, uz baterijske lampe - nema struje - otvarajući ormare i podižući dušeke.

Na spratu, pronalaze skrovište iza prozora.

Iz njega izlazi mladi osumnjičeni i privode ga.

Dvojici drugih stavljaju lisice u drugoj sobi.

Svu trojicu odvode, dok ovi negiraju da su rasturali drogu.

Nedaleko kapetan pronalazi sićušne papirne pakete označene slovom „H“ nabijene u saksije.

To je izuzetno adiktivna mešavina koja sadrži male količine heroina i koje dileri u kraju prodaju za dolar po paketu.

Jedan od osumnjičenih je zvanično optužen, a ako bude bio osuđen, mogao bi da dobije pet godina zatvora.

Tužioci oslobađaju drugu dvojicu.

Viši policijski oficiri kažu da je to česta pojava.

Za nju krive korupciju u pravosudnom sistemu i tužilaštvu.

„Mi ih zatvaramo, a oni ih puštaju“, kaže pukovnik Santijago Gavilanes, zamenik komandanta Duranske policije.

„Znamo to zato što kad sprovodimo racije, ponovo ih hvatamo. Neki od puštenih ubijaju ljude i ostavljaju siročad za sobom.“

On nam kaže da bande imaju novac da „kupuju zakone, sudije i političare“.

Uveravamo se u primer kupovne moći bandi od jednog drugog policajca, na drugoj lokaciji.

Radi njegove bezbednosti, ne možemo da otkrijemo njegovo ime ili gde se nalazi.

On nam je ispričao da je bio kontaktiran dvaput tekstualnom porukom i da mu je ponuđen ogroman mito - „dovoljno novca da mogu da se penzionišem“.

Odbio je to.

Neko - verovatno kolega - obavestio je bande gde tačno radi i šta mu je posao.

„Nikad ne znate ko vas posmatra“, kaže on.

Čuli smo to često tokom nedelje provedene u Duranu i okolnim oblastima.

Na igralištu je to kraj još jednog dugog dana provedenog u panciru, ali kapetan Bustamante kaže da prosto mora da gura dalje.

„Možda sam malo umoran“, priznaje, „ali to mi je posao.

„Verujem da možemo da dobijemo ovaj rat. Moramo to da uradimo.“

Dok razgovaramo, jedan od glavnih šefova bandi je primećen u obližnjoj oblasti.

„Znamo da kontroliše dilere“, kaže kapetan, „ali nemamo tragove niti dokaze, pa ne možemo da ga uhapsimo.“

Ali ovdašnja policija insistira da ono što radi daje rezultate.

Stopa ubistava u Duranu sa prepolovila, kažu oni, u prvih šest meseci ove godine.

Postoje i drugi pokazatelji napretka, kažu nam, sa ulicama koje više nisu napuštene posle 19 sati po lokalnom vremenu, a tela se više ne pronalaze obezglavljena ili osakaćena.

To je nekada bila uobičajena stvar, prema rečima pukovnika Gazilanesa.

„Uspeli smo da zauzdamo bande“, kaže on.

„Preuzimanje potpune kontrole biće proces na srednje staze.“

Drugde su kriminalci ti koji zauzdavaju policiju.

Preko kontakta ugovaramo susret sa lokalnom bandom na njenom domaćem terenu, na oko sat vremena vožnje od grada.

Njihov vođa - koga ćemo zvati Džonatan - kaže mi da ima četvoricu policajaca na platnom spisku.

„Kad god kreću u operaciju, zovu me“, kaže on.

„Govore mi da posakrivam stvari i da bežim odatle. Kad stignu, ne pronalaze ništa.“

Taj sistem ranog upozorenja košta ga oko 1.500 do 2.000 dolara mesečno.

Džonatan - nije mu pravo ime - kaže da ima četiri policajca na platnom spisku

Sa 37 godina, Džonatan je samo nekoliko godina stariji od kapetana Bustamantea, ali on se nalazi sa druge strane fronta.

Kaže da se učlanio u bandu sa 18 godina da bi donosio hranu na trpezu.

On i njegovi ljudi (i dečaci) prošetali su se oronulim ulicama, u po bela dana, sa oružjem na gotovs, između ostalog i poluautomatsku pušku i pištolj.

Najmlađi član bande kog smo videli bio je vitki 17-godišnjak, u panciru i japankama.

Svi su pokrili lica.

Džonatan je odgovarao na naša pitanja u uzanoj sobi u kući od betonskih blokova, dok su se njegovi poručnici tiskali zajedno s njim.

Najveći deo prostora zauzimao je krevet.

On je otvoreno priznao da je trgovac drogom i ubica.

„Koliko života si oduzeo?“, pitala sam.

„Do sada oko osam, mislim. Ne sećam se dobro“, odgovora, sa pištoljem u krilu, uperenim u mom pravcu.

Džonatan tvrdi da njegova banda nije ubila nevine ljude, samo rivalsku kriminalnu grupu koja pokušava da ih zameni.

„Oni žele silom da upadnu ovde“, kaže on, „dolaze da ubijaju ljude a mi im odgovaramo. Glavni cilj za nas je da eliminišemo drugu bandu.“

Dok smo pričali, meštani su se okupili blizu vrata, među njima i deca.

Borci za ljudska prava u Ekvadoru kažu nam da dečaci mogu biti regrutovani za život u bandi i do 12 godine.

Tri godine kasnije već mogu postati plaćene ubice.

Članovi bandi se šetaju otvoreno ulicama u po bela dana sa oružjem

Džonatan se ne pravda što stavlja oružje u ruke tinejdžera ili što prodaje kokain u četvrti koju tvrdi da štiti.

On insistira da se trgovina drogom ne može iskoreniti.

„Mislim da je to problem koji nikad neće nestati“, kaže on.

„Ako nas zaustave, druga banda će se pojaviti, a ako nju zaustave, pojaviće se neka treća.“

On očekuje da će umreti onako kako je živeo - po zakonu oružja.

„Smrt se plaća smrću“, kaže on.

„Ali ako dođu da me ubiju, neću im olakšati.“

Dve noći kasnije, ponovo u Duranu, gledali smo kako se bande razračunavaju.

Telo muškarca je bilo vidljivo na rotacionom policijskom svetlu, tamo gde je pao, pored motocikla.

Čaure od metaka još su bile na zemlji.

Komšije su stajale i gledale, uglavnom u tišini.

Muškarac i žena su stajali zagrljeni i plakali - rođaci poginulog čoveka.

Policija sumnja da se radi o napadu iz osvete - jedna banda protiv druge.

Forenzički timovi su podigli telo na nosila i stavili ga pozadi u kombi hladnjaču: samo još jedna nasilna smrt.

Jedan drugi leš već se nalazio unutra.

Broj nasilnih smrti se vinuo u nebesa u Ekvadoru u poslednjih 10 godina

Svedok je bio spreman da govori – ali pod uslovom da ostao anoniman.

„Već je imao metak u leđima“, rekao nam je.

„Kad je pao, dokrajčili su ga metkom u glavu. Bio je upucan šest puta od dvojice ljudi na motociklu.“

„Navikli smo se već na ovo zato što se dešava svaki dan“, kaže on.

„Mogli biste da izađete napolje i da vas zakači zalutali metak. Ne možete čak ni da izađete i pričate sa prijateljima ili porodicom zato što bi neko mogao da vas upuca.“

On ne očekuje da predsednikova borba protiv bandi donese bilo kakve promene.

„Kriminalci su poput duhova“, kaže on sniženim glasom.

„Samo se pojave gde god im padne na pamet.“

Potom se okreće i nestaje u vreloj noći.

Nikad ne znate ko vas posmatra.

Dodatno izveštavanje: Vicke Burema, Li Durant i Kris Gibson

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk