Hoće li SAD dobiti mesec srpsko-američkog nasleđa i da li je to važno

Nikola Tesla uz heroje borbe za prava Afroamerikanaca u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).

Tako bi mogao da izgleda neki od narednih februara u SAD gde se tradicionalno obeležava Mesec istorije crnaca i odaje počast doprinosu Afroamerikanaca.

Petoro članova Predstavničkog doma američkog Kongresa predstavilo je rezoluciju kojom se predlaže da se februar proglasi za „Mesec srpsko-američkog nasleđa“.

„Generacijama su Srbi u Americi pomagali u oblikovanju naše nacije i jačanju veza između Sjedinjenih Država i Srbije.

„Ova rezolucija odaje priznanje njihovoj istoriji, nasleđu i trajnom doprinosu", napisala je Klaudija Teni, članica Kongresa iz države Njujork i jedna od predlagačica rezolucije, na društvenoj mreži Iksu.

Pored republikanke Teni, potpisnici predloga rezolucije su Emanuel Kliver demokrata iz Misurija, Skot Ficdžerald, republikanac iz Viskonsina, Ana Paulina Luna, republikanka sa Floride, i Viktorija Sparc, republikanka iz Indijane.

Ambasada Srbije u Vašingtonu zahvalila se članovima donjeg doma Kongresa za podnošenje ove rezolucije.

Međutim, predlog za usvajanje ovog dokumenta tek je jedan od početnih koraka u američkom parlamentarnom sistemu.

Šta piše u predlogu?

Predložena rezolucija ukazuje da su srpski imigranti osnovali zajednice širom SAD koje i dalje doprinose rastu i prosperitetu nacije.

Pokazali su „nepokolebljivu posvećenost principima demokratije, slobode i građanskog angažmana kao lojalni i patriotski građani", piše u predloženom dokumentu.

Izbor februara nije slučajan - u tom mesecu Srbija obeležava Dan državnosti.

Pominje se savezništvo kroz istoriju - u dva svetska rata, a posebno mesto u dokumentu posvećeno je „Nikoli Tesli, čiji su revolucionarni izumi istaknuti kao jedan od najznačajnijih primera srpskog doprinosa razvoju Sjedinjenih Američkih Država".

• Nikola Tesla: Čovek koji je izumeo budućnost
• Da li je ovako izgledao „pravi“ Tesla
• David Vujić i Apolo: Kako je inženjer srpskog porekla ostvario američki san

Ko su predlagači?

Republikanka Klaudija Teni je članica srpskog kokusa u američkom Kongresu, kao i drugi potpisnik rezolucije, demokrata Emanuel Kliver.

Oboje su članovi nižeg, Predstavničkog doma.

Pored njih, u srpskom kokusu su još republikanci Pet Harigan iz Severne Karoline i Džo Vilson iz Južne Karoline, kao i demokrate Bred Šnajder iz Iliniosa i Frenk Marvan iz Indijane.

Iz višeg doma Kongresa, Senata, članovi srpskog kokusa su Džin Šahin, demokratkinja iz Nju Hempšira i njen stranački kolega Dik Durbin iz Ilinoisa.

Srpski kongresni kokus predstavlja grupu američkih poslanika iz obe stranke čiji je cilj izgradnja prijateljskih odnosa i jačanje političkih i ekonomskih veza između Sjedinjenih Država i Srbije.

Kako se usvaja rezolucija?

Put od predloga do usvajanja u Kongresu nije ni lak, ni kratak.

Prvi korak je da članovi Kongresa predstave rezoluciju u Predstavničkom domu, posle čega dokument ide odgovarajućem odboru Kongresa na raspravu i eventualne izmene.

Sledi rasprava u Predstavničkom domu - ako odbor da pozitivno mišljenje o rezoluciji, ona se stavlja na kalendar za raspravu i glasanje.

Da bi bila izglasana, usvaja se prostom većinom.

Predstavnički dom ima 435 delegata, što znači da je u punom sastavu prosta većina 218 glasova.

Za proglašenje meseca nacionalnog nasleđa nije nužno potrebno odobrenje oba doma američkog Kongresa - Predstavničkog doma i Senata, piše na sajtu najvišeg američkog zakonadavnog tela.

Trenutno u Predstavničkom domu, republikanci predsednika Donalda Trampa imaju 218 glasova, demokrate 212, jedan član se vodi kao nezavisni, a četiri mesta su upražnjena.

U Senatu sa 100 mesta, republikanci imaju 53 člana, demokrate 45, uz dva nezavisna.

Trećeg novembra održavaju se izbori sredine mandata (primaries) na kojima je 'ulog' svih 435 mesta u Predstavničkom domu, a samo delimično u Senatu - 35.

Pogledajte video: Kako su se dopisivali Tesla i Pupin

Čije se sve nasleđe obeležava u SAD?

U Sjedinjenim Američkim Državama, meseci posvećeni kulturnom nasleđu predstavljaju periode u godini određene za slavljenje i odavanje priznanja različitim etničkim i marginalizovanim grupama.

To su trenuci ne samo za slavlje, već i za obrazovanje ostalih o istoriji tih grupa i njihovom doprinosu američkoj istoriji.

„Reč je o važnim periodima koji nam pomažu da bolje razumemo kako sopstvene kulture i identitete, tako i one koji pripadaju drugima“, piše na sajtu Babson koledža iz Masačusetsa.

Meseci kulturnog nasleđa u SAD se obeležavaju koncertima, festivalima, izložbama, promocijom tradicionalnih jela, predstavama i projekcijama filmova.

Mart je Nacionalni mesec istorije žena, kao i mesec američko-irskog nasleđa.

April je mesec arapsko-američkog nasleđa, dok je maj najbogatiji proslavama.

U petom mesecu u godini u SAD se obeležavaju kulturna nasleđa Amerikanaca azijskog porekla, starosedelaca Havaja i stanovnika pacifičkih ostrva i Jevreja.

Jun je mesec Prajda posvećen LGBT ljudima i kulturnom nasleđu Amerikanaca poreklom sa Kariba.

Jul je posvećen američkom nacionalnom prazniku Danu nezavisnosti.

Od 15. septembra do 15. oktobra u SAD se slavi Nacionalni mesec nasleđa hispano kulture.

I za kraj, novembar je mesec kulturnog nasleđa američkih starosedelaca.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• O pastoru Marku Bernsu: Kako je Vučić postao 'duhovni diplomata'
• 'Definicija američke moći': Borbe u kavezu kao Trampova diplomatija i u Srbiji
• 'Simbolika ili promene': Šta bi Srbiji mogao da donese strateški dijalog sa SAD
• Srbin koji je poslao čoveka na Mesec
• Srbija nesvrstana i u svemiru: Šta je sporazum Artemis sa Amerikom
• Američki državni sekretari i Balkan: Preko okeana, ali stalno pred očima

(BBC News, 07.30.2026)