Okruženi ljudima, a ipak sami – Kako je Antonioni predvideo epidemiju usamljenosti
RTS pre 3 sata
Sposobnost da kroz tišinu, prostor i duge kadrove prikaže unutrašnje stanje čoveka učinila ga je jednim od najznačajnijih autora filmskog modernizma. Za jedne, njegovi filmovi su spori i monotoni, za druge vrhunac filmske umetnosti i kulturno nasleđe civilizacije. Iako je stvarao pre više od pola veka, teme kojima se bavio – usamljenost, otuđenost i kriza identiteta – danas deluju gotovo proročki. On je Mikelanđelo Antonioni, majstor onoga što među ljudima ostaje neizgovoreno.
Na početku filma „Avantura“, tokom izleta na pustom ostrvu, misteriozno nestaje Ana. U većini filmova potraga za nestalom devojkom bila bi glavni pokretač radnje i centralni deo priče. Kod Antonionija se, međutim, potraga postepeno pretvara u nešto sasvim drugo – likovi nastavljaju da žive, zaljubljuju se i udaljavaju jedni od drugih, dok praznina koju je njen nestanak ostavio postaje važnija od samog odgovora na pitanje šta joj se dogodilo. „Antonioni nas
