Кад се и „бесплатно“ плаћало (Тезге 1)
Данас пре 10 сати | Божидар Андрејић
БИТИ НОВИНАР – КАКО САМ ПОСТАО И О(П)СТАО Седамдесетих кад сам (73/74.) почињао, и дуго потом, писање текстова се, замислите, плаћало, а „тезгарење“ није било забрањено.
Новинарских кодекса није било, али су уређивачки концепти и односи у редакцијама све исправно регулисали. На пример, обавестиш уредника, али и сам знаш да тему мораш прво да пријавиш својој редакцији. „Тезге“ за друге су се по правилу хонорисале. У „Омладинским новинама“ и сличноветним републичким и покрајинским листовима било је правило да кад ти нпр. љубљанска „Младина“, сарајевски „ Наши дани“ или „Млад борец“ затраже неку омладинску тему, не тражиш хонорар,
