Цеђење Гумене душе: Откривена још једна необјављена песма Џона Ленона и Битлса

Шездесет година након што је снимљена, 55 година након што су се Битлси (Тхе Беатлес) распали и 45 година након што је аутор убијен, откривена је још једна до сада необјављена песма Џона Ленона (Јохн Леннон) из доба његовог рада у Битлсима, а она ће се 2. октобра наћи на дохват руку и ушију обожавалаца и купаца широм света.У оквиру пројекта обнављања и реиздања кључног албума Битлса из 1965. године - Гумена душа (Руббер Соул) - укључена је и песма Девојчица (Литтле гирл), за коју до сада ни највећи фанатици и Битлс историчари нису знали да постоји.

Наводно, ради се о демо снимку из средине шездесетих који је међу наслеђеним стварима открио други Ленонов син, Шон Оно Ленон (Сеан) и понудио као додатак за обновљени албум.

Иако песму нико није чуо, осим наравно оних који су били укључени у реализацију пројекта, историчар Кевин Хаулет је записао да једини досадашњи траг о постојању таквог дела, води до једне разгледнице коју је гитариста бенда Џорџ Харисон, добио од анонимне јапанске обожаватељке.

Наводно је, управо на тој разгледници, Ленон дописао неколико стихова из мистериозне песме: "Литтле гирл, И'ве цоме то стаи, анд тхис тиме И јуст хаве то саи, И лове иоу".

У сваком случају "нова песма" неће бити додата у реиздање албума Руббер Соул, већ ће се наћи само у специјалној и супер делукс верзији тог издања, што подразумева и знатно веће трошкове за оне који верују да морају имати све што је повезано са фабулозном четворком.

Према најавама Амазона, верзија са 5 лонгплејки, једним синглом и обимном књигом о овом албуму коштаће око 250 долара, а то значи да ће у Европи износ бити сличан, али у еврима или фунтама.

Комплет плоча садржи оригиналну моно верзију за европско тржиште, моно верзију за америчко тржиште, нови стерео микс албума под продуцентском палицом Жила Марина (Јулес) сина оригиналног продуцента Џорџа Мартина, као и две плоче са демо и радним снимцима, међу којима је и "изгубљена" Девојчица. Ту је и сингл са две песме из истог периода групе, које нису биле објављене на оригиналном албуму: Ве Цан Ворк ит Оут и Даи Триппер.

Издање за оне који и даље користе ЦД плејере, упадљиво је јефтиније (око 150 долара/евра/фунти) а садржај је готово идентичан, спакован на четири ЦД-а, уз поменуту књигу на 88 страна, са предговором Пола Мекартнија (Паул МцЦартнеи).

За оне са мањим финансијским апетитима направљене су и скраћене верзије са по две плоче или два ЦД, који садрже нови микс албума и пробране демо и архивске снимке.

Наравно, за све остале "обичне" битлмане биће објављене и верзије са по једном плочом и ЦД-ом на којима ће бити само нови микс старог албума.

Ту ипак није крај изненађењима, јер ће по први пут једно дело ливерпулске четворке бити објављено и на издвојеном блу-реј диску. Ту би, осим новог стерео микса албума Руббер Соул у високој аудио резолуцији, требало да се нађе и вишеканална Долби Атмос (Долби Атмос Микс) верзија, као и два промотивна филма.

Први пут објављен 3. децембра 1965. године, албум Руббер Соул обележио је прву праву прекретницу у еволуцији Битлса. Сниман током четири недеље у октобру и новембру 1965. године, након рекордног концерта бенда пред више од 55.000 фанова на стадиону у Њујорку, овај албум је означио креативну раскрсницу групе.

Био је то прави опроштај од концератних турнеја и једноставних песмица, озбиљан студијски рад под очигледним дејством психоделичних супстанци и уз нескривен утицај модерних трендова које су унели Американци Боб Дилан (Дилан) и група Бирдс, те индијски музичари преко ситаристе Реви Шанкара (Рави Сханкар).

Битлси су практично одлучили да одрасту са својом првом публиком, а то је наишло на фантастично добар пријем и код критике. Упркос скромним могућностима тадашњих студија (албум је снимљен четвороканално, што данас делује као покушај да се стигне хеликоптером на Месец), песме са ове плоче - Норвегиан Воод, Гирл, Ин ми Лифе, Дриве ми Цар, Ваит, И'м Лоокинг тхроугх Иоу - и дан данас звуче невероватно свеже и прецизно.

Као и сви претходни албуми Битлса и овај је примарно урађен у моно верзији, уз пажљиво надгледање продуцента и чланова групе, док је стерео микс препуштен младим техничарима у студију, готово без икакве супервизије.

Када је касније стерео постао стандард, Џорџ Мартин је урадио ремикс са оригиналних магнетофонских трака (1987. године), што се до сада сматрало референтним, упркос чињеници да чистунци никада нису одустали од оригиналне моно верзије.

Мартинов син се готово четири деценије касније латио незахвалног посла да са истих тих трака, уз помоћ АИ технологије, дигитализује и пречисти звук и уради нови ремикс (однос између инструмената и вокала, што не треба мешати са ремастеровањем који је много једноставнији поступак јер не садржи никакву суштинску промену).

Први утисци су позитивни, много повољнији него када је исту технику применио на реиздању албума Револвер, јер "чишћење" звука који је намерно био "прљав" никако није могло да прија онима који су шест деценија слушали прву и никад прежаљену моно верзију.

Према мишљењу многих Битлс подкастера, који се баве искључиво пројектима четворке из Ливерпула, Гумена душа је последњи супер делукс производ из фоно наслеђа бенда, иако такав третман није доживело првих пет албума групе.

Претпоставља се да је круг завршен и да ће престати покушаји да се цеђењем суве дреновине и оматерелих душа, рођених у прве две деценије после другог рата, намакне још који милион, већ ће тежиште од сада бити на привлачењу млађих генерација.

Верује се да је зато и издвојен блу-реј, формат много ближи онима старости 40- као и да је због тога оформљена и модна линија, рекламирана на званичном порталу Битлса, која наводно спаја дух шездесетих са амбицијама 21. века.

Да ли је и то одраз духа нових пластично-гумених музичких душа, како су амерички блуз музичари (махом црнци) својевремено називали урадке белих Енглеза, видећемо већ у наредне две године, када је планирано да се објаве четири играна филма и модерне рестаурације видео снимака из живота ливерпулских буба.

(Бета, 02.08.2026)