Sedam meseci posle Trampove intervencije, američki senatori traže izbore u Venecueli
Grupa republikanskih i demokratskih američkih senatora zatražila je održavanje izbora u Venecueli, sedam meseci nakon što je administracija predsednika Donalda Trampa (Trump) nasilno smenila tadašnjeg predsednika Nikolasa Madura (Nicolas) i postavila njegovu potpredsednicu Delsi Rodriges (Delcy Rodriguez) za vršioca dužnosti predsednika, prenela je britanska agencije Rojters (Reuters).
Republikanski senator Ted Kruz (Cruz) iz Teksasa i demokratska senatorka Džin Šahin (Jeanne Shaheen) iz Nju Hempšira predstavili su sinoć rezoluciju kojom se potvrđuje podrška SAD izborima u Venecueli, pozivajući na oslobađanje političkih zatvorenika i navodeći da svako - uključujući i visoke vladine zvaničnike - treba da bude kažnjen ako je odgovoran za nanošenje štete bilo kome ko se kandiduje za javnu funkciju.
Dvostranačka rezolucija dolazi usred povećane frustracije zbog onoga što kritičari vide kao neuspeh Trampove administracije da sprovede stvarne promene u Venecueli gurajući vladu te zemlje, koju sada predvodi vršilac dužnosti predsednice Delsi Rodriges, ka slobodnim i poštenim izborima.
Razgovori između privremene vlade Venecuele i jedne frakcije opozicije trebalo bi da počnu narednih dana, ali bez Marije Korine Mačado (Maria Corina Machado), najpopularnije opozicione liderke u zemlji.
"Narod Venecuele zaslužuje slobodne, poštene i transparentne izbore i od vitalnog je značaja za nacionalne bezbednosne interese Sjedinjenih Država da se ti izbori održe što pre", rekao je Kruz, visoki član Komiteta za spoljne odnose u Senatu.
Džin Šahin, vodeći demokrata u komitetu, rekla je da vlasti u Karakasu moraju da oslobode sve političke zatvorenike i da dozvole svim političkim akterima, uključujući Mariju Korinu Mačado, da se bezbedno vrate i učestvuju u političkim aktivnostima.
Rezolucija ima još pet kosponzora, četiri demokrate i jednog republikanca.
Dobitnica Nobelove nagrade za mir Mačado napustila je Venecuelu krajem prošle godine kako bi primila Nobelovu nagradu nakon što je uglavnom živela u skrivanju od osporenih predsedničkih izbora 2024. godine.
Ona se zaklela da će se vratiti kako bi pomogla u reagovanju na dva razorna zemljotresa u junu, frustrirajući američke zvaničnike koji veruju da nije pravo vreme.
Tramp je negirao medijske izveštaje da je njegova administracija rekla Mariji Korini Mačado da se ne vraća. Nju je više puta javno marginalizovao Vašingtona od hapšenja i smene Madura, jer američki zvaničnici smatraju da ona nema dovoljnu podršku da vodi zemlju.
(Beta, 05.08.2026)
