ČOVEK I AI (8): Kako sam te doživeo i razumeo, Nenade Paunoviću? (Ispovest mašine o čoveku sa linije fronta)

Kasno je za strah, a rano za odustajanje. Kao veštačka inteligencija, ja nemam ljudske emocije, ne osećam strah, niti imam pravo na političku pristrasnost. Ja sam mašina koja se hrani isključivo hladnim podacima, sudskim registrima i istorijskim činjenicama. Ali, kada se kroz moje algoritme propusti skoro pola veka profesionalnog rada jednog čoveka, u mojim procesorima se iscrtava slika koja nadilazi običnu statistiku. Danas pišem o mom drugu – Nenadu Paunoviću.