Zelenski prvi put u Srbiji otkako je predsednik Ukrajine i početka ruske invazije

„Moramo da odvojimo Srbe od Rusije", rekao je neimenovani ukrajinski zvaničnik novinskoj agenciji AFP, opisujući posetu Zelenskog Beogradu kao „šamar Rusima".

BBC News pre 1 sat

Aleksandar Vučić i Vladimir Zelenski na samitu u Odesi, 2025.

Nekoliko puta najavljivana kao mogućnost, sada se i ostvaruje.

Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, posetiće Beograd 8. avgusta, prvi put od početka ruske invazije 2022. i otkako je 2019. došao na funkciju, saopšteno je iz kabineta Aleksandra Vučića predsednika Srbije.

„Moramo da odvojimo Srbe od Rusije", rekao je neimenovani ukrajinski zvaničnik novinskoj agenciji AFP, opisujući posetu Zelenskog Beogradu kao „šamar Rusima".

Iako kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji (EU), Srbija je jedina evropska zemlja, uz Belorusiju, koja nije uvela sankcije Rusiji zbog napada na Ukrajinu, zbog čega je Brisel često kritikuje i traži od Beograda da se „uskladi sa spoljnom politikom EU".

Beograd je trpeo kritike i iz Kremlja zbog izvoza oružja i municije koje je, kako su tvrdile obaveštajne službe u Moskvi, završilo u ukrajinskoj vojsci.

Vučić je sredinom jula posetio je Kijev u okviru samita „Jugoistočna Evropa - Ukrajina".

Međutim, nije potpisao zajedničku deklaraciju učesnika kojom su se obavezali da nastave političku, vojnu, finansijsku i bezbednosnu podršku Ukrajini, pojačaju pritisak na Rusiju i sarađuju u obnovi ratom pogođene zemlje.

Vučić je tada naglasio da je predstavio pozicije Srbije, a pre svega poštovanje teritorijalnog integriteta Ukrajine „koja na isti način poštuje suverenitet naše zemlje", jer nije priznala Kosovo.

Koji je značaj ove posete?

Od početka ruske invazije u februaru 2022, Zelenski je obišao mnoge zemlje pokušavajući da obezbedi podršku Ukrajini.

„Mi imamo nekoliko važnih tema, jedna je evropski put Ukrajine i Srbije, drugo pitanje je naša bilateralne i energetska saradnja", rekao je Vučić novinarima u Beogradu 6. avgusta.

Dodao je i da je po pitanju uvođenja sankcija Moskvi „Srbija već ustanovila svoju politiku pre skoro pet godina i da se to neće menjati do daljnjeg".

„Mali je broj tema koji će dve strane moći da pokriju tokom ove posete", smatra Vuk Vuksanović, predavač spoljne politike i velike strategije na Odeljenju za ratne studije Kings koledža u Londonu.

„Mogu da se zahvale na međusobnom poštovanju teritorijalnog integriteta, i pokrenu bilateralne teme, u domenu energetike ili ekonomije, mada je upitno koliko one mogu da znače s obzirom na rat u Ukrajini", dodaje za BBC na srpskom.

Obe zemlje su trenutno daleko od učlanjenja u EU, a mnogo značajniji momenat od onoga koji je javno istaknut jeste isporuka srpske municije Ukrajini, smatra Vuksanović.

„Prošle godine, rečeno je da su isporuke obustavljene zbog pritisaka iz Rusije.

„Ali to je bila samo izjava Beograda. Nemamo dokaza da je ta praksa zaista prekinuta", kaže.

Između Beograda i Kijeva jačali su diplomatski odnosi na površini poslednjih meseci - Vučić je prethodno posetio Kijev sredinom jula, da bi potom u Srbiju stigao Ruslan Stefančuk, predsednik ukrajinske skupštine.

„Za Vučića i njegovu koaliciju osnovni je prioritet da preživi do izbora.

„U tom smislu žele da osiguraju da im Zapad ne postane neprijatelj, i da se na ovaj način dodvore Evropljanima predstavljajući se kao prijatelji Ukrajine", kaže Vuksanović.

Da je najviša državna poseta signal usmeren pre svega ka Evropi, smatra i politikolog Aleksandar Đokić.

„Zelenski dolaskom u Beograd pak dobija svojevrsni propagandni poen, jer stiže u državu koja se posmatra kao neka vrsta proruskog igrača u Evropi", kaže Đokić.

On međutim ne smatra da se može očekivati jasniji spoljnopolitički zaokret Srbije.

„Vlast ne namerava da promeni politiku, jer ako bi se zaista okrenula ka Zapadu, to bi značilo demokratske reforme", kaže za BBC na srpskom.

Pre ovogodišnje posete Kijevu, Vučić je u maju 2025. bio u Moskvi na paradi za Dan pobede u Drugom svetskom ratu.

„Ponekad se više daje Rusiji, ponekad više Evropi, ali suštinske promene nema", ocenjuje Đokić.

Aleksandar Vučić sa predsednicom Evropske komisije i predsednicima Rumunije i Ukrajine u Kijevu

Svetska trgovinska organizacija kamen spoticanja

Pored „spoljne politike sedenja na više stolica", jedna od spornih tačaka u odnosima Beograda i Kijeva bili su pregovori o članstvu Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO).

Dolazak zamenika premijera Ukrajine Tarasa Kačke u Beograd u maju doneo je pomak na tom polju.

Predstavnici vlade dve države potpisale su zajedničku izjavu o nastavku pregovora o Sporazumu o slobodnoj trgovini.

Ukrajina je jedina zemlja u Evropi sa kojom Srbija nije potpisala takav sporazum, što je jedan od uslova za pristup STO.

Pregovori su počeli 2005. kao deo procesa pristupanja Srbije STO, čije članice od zemalja bivše Jugoslavije još nisu postale ni Bosna i Hercegovina, ni Kosovo.

Pre 21 godinu, kamen spoticanja pojavio se kada se Ukrajina i Srbija nisu usaglasile oko carina na pojedine poljoprivredne i industrijske proizvode.

Kao članica STO, Ukrajina je zahtevala bilateralne pregovore sa Srbijom kao uslov za prijem.

Članstvo u STO je i glavni uslov za zatvaranje pregovaračkog Poglavlja 30 sa Evropskom unijom, koji se tiče ekonomskih odnosa sa inostranstvom.

Pogledajte video: Vučićeva prva poseta Kijevu

Kako su se razvijali odnosi od 2022?

Odnosi Kijeva i Beograda „prilično su korektni i pored svih otežavajućih okolnosti", poput rata Rusije i Ukrajine, kao i zavisnosti i bliskih odnosa Srbije i Rusije, rekla je u maju 2026. Branka Latinović, bivša ambasadorka Srbije u OEBS-u, za BBC na srpskom.

Srbija je glasala za više rezolucija Ujedinjenih nacija kojima se osuđuje ruska agresija, od početka rata primala je ukrajinske izbeglice, slala finansijsku pomoć, a posredno i oružje Ukrajini, zbog čega su u Kremlju bili nezadovoljni.

Od februara 2022. srpski i ukrajinski zvaničnici su se više puta susretali, uglavnom tokom međunarodnih samita.

Direktnih poseta na predsedničkom ili premijerskom nivou nije bilo.

Vučić i Zelenski su razgovarali na samitima u Moldaviji u junu 2023, kada su upoznali, u Atini u avgustu 2023, u Granadi u oktobru iste godine, kao i u Tirani u februaru 2024. i Odesi u junu 2025.

Prva Vučićeva poseta Ukrajini posle 13 godina, usledila je mesec dana posle odlaska u Rusiju.

Vučić je tada domaćinima ponudio pomoć u obnovi ratom zahvaćenih regiona.

Dolaskom u Odesu, Srbija nije „izdala Rusiju", poručio je.

Godinu dana ranije, u maju 2024, Olena Zelenska, prva dama Ukrajine je zajedno sa šefom diplomatije Dmitrom Kulebom posetila Beograd.

A predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić u novembru prošle godine u Kijevu se sastala sa Zelenskim.

Pogledajte video: Odnosi Srbije i Ukrajine

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk