Četiri napuljske slike
Dojče vele pre 10 sati
Napulj je daleko od svakog pojma savršenstva. Ali je veličanstven. Zapravo to i nije grad. Već neka vrsta teške ljubavne groznice, kojoj ne razumete razlog i kojoj leka nema.
Gledam kroz prozorče aviona. Upravo smo poleteli sa Napuljskog aerodroma. Neko vreme mogu da pogledom obuhvatim grad. Tu su ulice po kojima smo celu nedelju umeli da pešačimo preko deset kilometara svaki dan. Prepoznajem ovaj ili onaj kraj. I naravno, silueta lepog, zloslutnog Vezuva. Bliže je gradu nego što sam mislio. Ovaj prizor pokušavam da uporedim sa drugim slikama. Sletanje u Lisabon. Preletanje Istanbula. Pogled na Atinu sa jednog od njenih brda. Da, Napulj
