Летњи дневници 07: Још мало па крај

Данима ми у глави одзвања Џони Мичел, дон’т гиве иоурселф аваи, из те песме над песмама, Ботх сидес нов. Која је донела ону сцену над сценама, из филма Лове ацтуалли, где нам Ема Томпсон у два погледа објасни шта значи кад више нема љубави. Џони Мичел смо Миленс и ја, бесконачне траке аутопута, поруке у три ујутру да сам сањала уводну секвенцу филма, стајање у жарковачкој кујни док се читав свет распада, али наше пријатељство остаје постојано. Као и глас