Odbor za poljoprivredu u Skupštini Srbije po hitnom postupku usvojio rebalans budžeta za 2026.

Odbor Skupštine Srbije za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu usvojio je danas, bez rasprave, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Srbije za 2026. godinu koji se odnosi na poljoprivredu.

Odluka je odmah odneta u pisarnicu kako bi stigla u Ministarstvo finansija pre početka sednice Skupštine Srbije na čijem je dnevnom redu danas rebalans budžeta.

Predsednik Odbora Marijan Rističević odbio je da na sednici da reč članu Odbora Miroslavu Aleksiću (Narodni pokret  Srbije) da govori o rebalansu sa obrazloženjem da je zakasnio da se prijavi za diskusiju i da o tome može da govori u raspravi o izveštaju o radu Ministarstva poljoprivrede od 1. aprila do 30 juna. 2026. koja je, takođe bila na dnevnom redu.

Rebalasnom republičkog budžeta za poljoprivredu su, prema rečima predstavnice Ministarstva finansija Marije Filipović, predviđeni rashodi od 2.923,15 milijardi ili 171,45 milijardi više nego što predviđeno originalim budžetom.

Najveći deo sredstava budžeta biće, kako je navela, iskorišćen za subvencije, 118,7 milijardi dok je inicijalnim budžetom bilo predviđen iznos od 116,5 milijardi.

Aleksić je rekao da je to skupštinsko telo "protočni bojler" Vlade Srbije umesto da bude kontrolni mehanizam što se, kako je naveo, moglo videti i po načinu usvajanja predloga rebalansa.

On je rekao da je vlast uništila pojoprivredu, da su ratarski proizvodi jeftini, da se za šljive nudi cena od 15 dinara po kilogramu, da je cena jabuka kao pre deset godina i da poljoprivrednici Srbije ne mogu da budu konkurentni ni  poljoprivrednicima iz Albanije.

"Vlast je uništila poljoprivredu i selo i Srbija je postala neto uvoznik hrane. Ministar (poljoprivrede Dragan Glamočić) je u kampanji. Posle jedne propale Strategije razvoja poljoprivrede donosite novu i pričate bajke o povećanju konkurentnosti, a niste sposobni ni da obeležite domaće proizvode, što ste obećali, a u prodavnicama se to ne vidi", rekao je Aleksić.

Istakao je da je za budžet poljoprivrede trebalo izdvojiti deset odsto republičkog budžeta.

"Dobro je što je budžet za poljoprivredu povećan na 7,5 odsto, ali to nije dovoljno, već ga treba podići na udeo od deset odsto u republičkom budžetu. Subvencija od 18.000 po hektaru je dovoljna za jedno prskanje voća", rekao je Aleksić i dodao da Ministarstvo deset godina nije sposobno da uradi regionalizaciju zemlje kako bi se znalo šta je najpovoljnije proizvoditi u pojedinim oblastima.

Replicirao mu je Rističević tvrdnjom da su u Strategiju razvoja poljoprivrede koju je radila Tatjana Brankov, "čime je sprečeno da je rade stručnjaci iz Slovenije", unete sve smernice koje je preporučio Odbor za poljoprivredu.

Dodao je da Srbija ima suficit u izvozu poljoprivrednih proizvoda i da se ne može zabraniti uvoz jer bi tada i Srbiji bio zabranjen izvoz.

Rističević je rekao da je zbog afričke kuge do sada uništeno 37.000 svinja među kojima je bilo 4.000 priplodnih krmača, pa je ako se izračuna izgubljeni priplod od 120.000 prasadi ukupno izgubljeno 157.000 svinja.

Član Odbora Dejan Bulatović (Srpska napredna stranka) rekao je da je "saglasan da situacija u poljoprivredi nije najbolja, ali da je to stanje posledica devastirane poljoprivrede za vreme prethodne vlasti, pa je nije lako podići".

On je rekao da je stočarstvo bilo u katastrofalnoj situaciji i da se sada dobijau subvencije po grlu i da manje kasne.

Član Odbora Milija Miletić (Ujedinjena seljačka stranka) rekao je da "stanje u poljoprivredi nije sjajno i da puno stvari nije odrađeno".

"Dobro je što je budžet povećan i što je uveden e-agrar, ali neke stvari nisu dobre. Komasacija u Svrljigu tri-četiri godine tapka u mestu, 100 puta smo komunicirali sa Minstarstvom, bez uspeha", rekao je Miletić.

Odbor je na predlog Rističevića usvojio zaključak da Ministarstvo poljoprivrede ne traži račune kako bi se opravdala isplata subvencije od 18.000 dinara po hektaru zbog sušne godine zbog koje se, kako je naveo, procenjuje da je šteta na kukuruzu, suncokretu i soji 600 miliona evra.

Takođe, usvojen je i zaključak da se ponovo rapiše konkurs za ruralnu infrastrukturu kao i zaključak da se podrži uređenje vodotokova.

Rističević je rekao da je predlog o uređenju vodotokova stavio kao tačku dnevnog reda zbog toga što je izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića o uređenju vodotoka Ibra kod opozicije "dočekana na nož".

Istakao je da je taj predlog o uređenju vodotoka Ibra i ranije postojao i da bi to omogućilo stvaranje akumulacija vode, potrebne u vreme suše, a sprečavanje poplava u vreme obilnih padavina.

{Image3}

Odbor za finansije: Mali hvalio rebalans budžeta, opozicija smatra da se njime kupuju glasovi

Ministar finansija Siniša Mali je na sednici Odbora Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava hvalio rebalans ovogodišnjeg budžeta, a poslanici opozicionih stranaka su ga kritikovali i ukazivali da vlast novom raspodelom novca u državnoj kasi kupuje glasove birača.

Mali je rekao da je Vlada Srbije predložila rebalans budžeta za 2026. godinu jer su prihodi za 112,5 milijardi dinara veći od planiranih pa će oko milijardu evra biti podeljeno kao pomoć građanima i biće nastavljena ulaganja u kapitalne infrastrukturne projekte.

Naveo je da će su svi poreski prihodi veći, izuzimaju naplatu akciza, jer su smanjene akcize na gorivo usled energetske krize.

Ministar je kazao da je obezbeđena isplata pomoći penzionerima, koja počinje 14, septembra u iznosima od 20.000 dinara, 27.500 dinara i 35.000 dinara, u zavisnosti od iznosa penzije, a svi punoletni građani dobiće pomoć od 6.000 dinara, koja će delom biti iz Akcionarskog fonda, a delom iz budžeta.

"Pomoć građanima je i u vaučeima za odmor, smanjenju troškova za lekove, dodatnih uplata u Alimentacioni fond, kao i za roditelje-negovatelje", rekao je Mali.

Istakao je da će ulaganja u kapitalne investicije ove godine biti povećana na 780 milijardi dinara, što je sedam odsto budžeta, a da će bruto domaći proizvod premašiti 95 milijardi evra.

"Stopa nezaposlenosti je sada 8,9 odsto, inflacija je u granicama cilja, a javni dug je pod kontrolom. Sve smo obezbedili da država funkcioniše tokom predstojećeg izbornog ciklusa", rekao je Mali.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov je kazao da će rebalansom budžeta biti povećan deficit, sa 2,5 na 3,5 odsto BDP-a.

"Povećanje budžetskog deficitta je opravdano kada je zemlja u krizi, što sada nije nije slučaj jer imamo rast BDP-a", rekao je on i dodao je dobra strana rebalansa jer ne predstavalja neposredni makroekonomski rizik zato što, verovatno, rashodi neće biti izvršeni u potpunosti, pa će i deficit budžeta biti manji nego što je planirano rebalansom budžeta i biće bliži tri odsto BDP-a.

Dodao je da su prihodi budžeta veći i po osnovu neporskih uplata, pre svega dobiti Narodne banke srbije i nekih preduzeća, ali se ne zna koja su to preduzeća.

Po oceni Fiskalnog saveta, kako je rekao Altiparmakov, bilo bi bolje da je pomoć građanima isplaćena na osnovu socijalnih karata, odnosno na osnovu prihoda domaćinstava.

On je ukazao i da su smanjene subvencije za zeleznička preduzeča a povećane za vojsku i putarska preduzeća.

Poslanik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić je rekao da je rebalans budžeta "očajnički pokušaj kupovine glasova" i da će prouzrokovati nova zaduženja države.

"Od obećanog povećanja privrednog rasta i poboljšanja životnog standarda nema ništa jer su ih pojeli korupcija, javašluk i inflacija", kazao je on.

Ocenio je da je obmana građana da će im biti isplaćena pomoć od 6.000 dinara jer novac koji se isplaćuje iz Akcionarskog fonda već pripada građanima.

Ogovarajući na Nikezićeve kritike rebalansa budžeta ministar finansija je rekao da su on, kao i Dragan Đilas i ljudi njima bliski "simbol korupcije u zemlji".

{Image2}

Skupština danas počinje raspravu o rebalansu budžeta i još 58 drugih tačaka dnevnog reda

Skupština Srbije će na današnjoj vanrednoj sednici razmatrati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2026. godinu, odnosno rebalans budžeta, koji je prva od ukupno 59. tačka dnevnog reda.

Vlada Srbije prethodno je u četvrtak, 20. avgusta, usvojila predlog rebalansa, kojim se budžet uvećava za 112,45 milijardi dinara, čime ukupan obim dostiže 2.527,15 milijardi dinara.

Poreski prihodi planirani su na 2.108,3 milijarde dinara, a neporeski prihodi na 382,9 milijardi dinara.

Izmenama se, kako je navedeno, obezbeđuje sprovođenje programa podrške građanima i dalja ulaganja u kapitalne projekte.

Rebalans počiva na projektovanom privrednom rastu od 3,3 odsto, dok je projekcija inflacije revidirana naniže, na 3,4 odsto.

Javni dug je projektovan na 43,8 odsto na centralnom nivou države, odnosno 44,2 odsto na opštem nivou.

Državni zvaničnici, među kojima je najdirektniji bio ministar finansija Siniša Mali, prethodnih dana govore da se rebalansu pristupilo i zbog direktnih i indirektnih davanja građanima kroz nekoliko programa.

Mali je u svom poslednjem TV gostovanju rekao da se iz budžeta izdava "skoro milijardu evra za pomoć građanima".

Opozicija je kritikovala ova konkretna izdvajanja, navodeći da dolaze nepposredno pred vanredne parlamentarne izbore koji se okčekuju u oktobru.

Analiza Forbs Srbija ukazuje i da je u predlogu budžetavVlada Srbije prepolovila planirane troškove za Nacionalni fudbalski stadion, prekomponovala budžetska izdvajanja za specijalizovanu izložbu Ekspo 2027, kao i da je značajno uvećala budžet ministarstva odbrane za "mašine i opremu".

Pored rebalansa budžeta i pratećih odluka o finansijskim davanjima, na dnevnom redu je su i izmene Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta "Beograd na vodi".

Na dnevnom redu biće i predlog Zakona o Pravosudnoj akademiji, izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu, Zakona o sudijama, Zakona o lobiranju, Zakona o javnim tužilaštvu, Zakona o elektronskoj upravi i Zakona o sprečavanju korupcije.

Poslanici će raspravljati i o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, Zakona o elektronskim otpremnicama, Zakona o elektronskom fakturisanju, Zakona o akcizama, Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Vodiće se rasprava i o predlozima izmena i dopuna Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o porezu na dodatu vrednost i brojnim drugim ekonomskim zakonima.

Na dnevnom redu su i izmene i dopune Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika, Zakona o javnim medijskim servisima, Zakona o crkvama i verskim zajednicama, Zakona o nacionalnom DNK registru.

Poslanici će razmatrati i nova zaduživanja države za potrebe izgradnje brze saobraćajnice Bački Breg-Sombor-Kikinda, autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, brze saobraćajnice Požarevac-Golubac, kao i brojne međunarodne sporazume i izveštaje državnih institucija.

Deseto vanredno zasedanje Narodne skupštine u Četrnaestom sazivu zakazano je za danasod 10 časova.

(Beta, 24.08.2026)