Веселиновић: Односи између Србије и Хрватске најлошији од рата до данас

Универзитетски професор из Новог Сада и један од покретача научних скупова о хрватско-српским односима Јанко Веселиновић оценио је да су данас односи између Србије и Хрватске најгори након ратних сукоба деведесетих.

“Ми смо овде и ове године да кажемо да се не слажемо са антицивилизацијском реториком и да учећи од неких других народа, који су превазишли своју ратну прошлост, треба да се окренемо будућности, односно сарадњи и помирењу. Ако тога не буде, бојим се да нам се не пише добро на овим просторима Балкана. Ако нема људи, нема живота”, рекао је.

Према његовим речима, у далматинским крајевима залеђе је запостављено, имамо запуштене школе у повратничким срединама, које су данас обрасле шибљем или служе као штале.

На скупу се говорило и о туристичким потенцијалима буковачког краја и јужне Лике као елемент одрживог развоја.

Одржана је и промоција књиге историчара Дарка Гавриловића „Светозар Прибићевић и хрватско-српски односи на прелазу столећа“, док је на скупу представљено 12 научних радова.

 Гавриловић, који је и председник Центра за историју, демократију и помирење (ЦХДР) из Новог Сада је рекао да се данас људи жигошу по националној припадности, а злочини се преливају и шире преко граница.

“Деца испаштају иако нису крива ни за шта. Срби у Хрватској добро знају за злурадост речи ‘Срби су запалили Хрватску’, као што Хрвати у Војводини на својој кожи осећају то кроз претњу челницима хрватских културно- уметничких друштава“, казао је Гавриловић, 

Горан Каурић из Хрватског националног вијећа у Србији оценио је да се “пламен сукоба” између Хрвата и Срба шири ради прикупљања политичких поена.

Напоменуо је да, "Нна жалост, у Србији и Хрватској проблеми у неразумевању кулминирају". 

"Моја заједница у Србији је под сталном стигмог да смо усташе. Недавно је човек по имену Саша Боројевић, политичар СНС-а, изговорио такве гадости о хрватској заједници, што ствара још већи притисак на њу", рекао је.

Навео је и да је "тешко  од деце очекивати да се окрену будућности, када старији још живе у периоду Другог светског рата". 

"Ипак, народ је по својој свести превазишао власт, у позитивном смислу. Млади људи живе другачије”, казао је Каурић.

Скупу су се у пленарном делу обратили градоначелник Обровца Анте Жупан, начелник општине Грачац Горан Ђекић, као и Милан Вукелић, потпредседник Саета за националне мањине Хрватске.

Скуп организују Удруга за повијест, сурадњу и помирење из Голубића, Институт за истраживање миграција из Загреба и ЦХДР.

(Бета, 24.08.2026)