Fukou, sa ljubavlju i strepnjom
Nova pre 5 sati
Moram da priznam nešto lično: nikad nisam bio instinktivno hrabar čovek. Ima ljudi, viđao sam, govore jasno i autoritativno "na prvu", ne razmišljaju pre nego što uđu u konflikt na bazi svojih uverenja, imaju prirodnu auru ratnika. Ja ne samo što je nemam, nego mi nikad nije bila ni bliska ni jasna, kao što, recimo, ribi verovatno nije jasno šta to tamo gore radi ptica.
U životu sam hrabar bio samo kad bi me pritisao neki veći strah, uglavnom strah od sramote, jer u mojoj kulturi je to bilo gore od poraza. Bruka je ultimativno prokletstvo, od nje se beži ali joj se ne može pobeći ("Đe ćemo od bruke?"), transcendira smrt i od nje je, zapravo, gora, jer je temeljna, trajna, živi dovjeka. Zato sam se uvek trudio da živim, pišem i govorim oprezno, da ne bih morao da budem hrabar protiv sramote. *** Bio sam jako uzbuđen, i vrlo dobro
Dodaj Naslovi.net kao Google izvor
