Priče jednog običnog Stanimira: Će praviš put za tries duše, od toj nema ništa
Nova pre 12 sati
Sinoć me zove na telefon moja sestra od tetku Slavujka. Ona starija od mene dvanaes godine i sad najstarija u familiju, pa se mi šalimo da ju mora slušamo, jel ako ju ne slušamo ona će nas bije…Joj zemljače, al lakše bi mi bilo da me bije, nego da moram da ju slušam kad hvali Vučića… Sve ju diraj, samo nemo Vučića. Ona živi u varoš, udovica, nasledila stan i penziju od muža, a sad samo gleda onaj Informer i onog što studenti viču da ukrao od konja glavu. I taj ju valjda ubedio da ako dođu studenti, da će
Bio Vučić u drugu veliku varoš, tuj blizu moje selo, rekli smo zemljače, neće otkrivamo lokaciju, el da, pa i mi smo neke ličnosti, što svi što čitaju mora da znaju odakle je Stanimir. Al u moje selo ima rudnik, pa od varoš do moje selo put dobar. Al na tamo prema drugu varoš, jedno dvaes kilometra propas. Vučić pričao tamo da će da napravi taj put. I viče mi na telefon moja sestra Slavujka, a tolko viče, skoro da ju ne treba telefon, kolko se dere, samo da izađe
Dodaj Naslovi.net kao Google izvor
