Pod vatrom i zemljom: Kako ruski napadi menjaju život u Kijevu

Tokom većeg dela ruske invazije na Ukrajinu, Darija Stoliarova se nije plašila granatiranja.

Čak i u noćima teškog bombardovanja, ova 27-godišnjakinja mogla je da spava usred eksplozija u njenom stanu u Kijevu.

Kao i mnogi drugi Ukrajinci, oslanjala se na „pravilo dva zida“: bićeš bezbedan ako postaviš dva zida između sebe i spoljnog sveta.

Ali ove godine se to promenilo, jer je poslednjih meseci Rusija pojačala intenzitet i učestalost napada na ukrajinsku prestonicu.

Samo u prvih 10 dana jula, ispaljene su desetine balističkih raketa u tri velika napada, u kojima je stradalo skoro 60 civila, prema lokalnim vlastima.

Napadi su se nastavili tokom avgusta, a 1. septembra je u još jednom napadu velikih razmera na Kijev i okolni region poginulo najmanje 12 ljudi, saopštili su lokalni zvaničnici.

Tokom napada jedne noći u maju Darija je shvatila da se više ne oseća bezbedno u vlastitom domu.

Ona i njen dečko bili su u hodniku njihovog stana na devetom spratu, gledajući boks meč, dok su eksplozije odjekivale oko njih, a od udarnih talasa su se prozori uporno otvarali i zatvarali, uz tresku.

Kad se borba okončala, „više nije bilo ničega što bi mi odvuklo pažnju“, kaže Darija.

„Tad sam shvatila da se istinski plašim.“

U početku je mislila da će oni tokom napada ići u obližnje sklonište.

Ali u junu, kad je mlada majka poginula trčeći do skloništa u Kijevu, Dijana je odlučila da mora da napusti grad.

Vratila se u porodičnu kuću njenih roditelja, na 30 kilometara od grada u Romankivu i sada provodi dva sata dnevno putujući do i od Kijeva, gde radi u odbrambenom sektoru.

Daleko od toga da je Darija usamljena u tom iskustvu.

Stanovnici Kijeva, ranije naviknuti na ruske napade raketama i dronovima kažu za BBC Svetski servis da ih obnovljeni intenzitet napada primorava da preispitaju kako žive.

Prethodno je mreža ukrajinske protivvazdušne odbrane i vojne obaveštajne službe davala stanovnicima stepen predvidljivosti.

Napadi masovnih razmera često su mogli biti otkriveni unapred, omogućujući ljudima da provode noći u skloništima, napuste grad ili preduzmu druge mere predostrožnosti.

Pogledajte video: 'Najveći napad' Rusije na Kijev

Ali od ovog leta, Rusija je promenila taktiku.

Počela je da se oslanja manje na avione, čije se kretanje može spaziti na vreme, a više na balističke rakete koje putuju pri izuzetnim brzinama i pružaju vrlo malo upozorenja.

Uzbune za vazdušnu opasnost ponekad počinju da se oglašavaju svega nekoliko trenutaka pred udar ili čak paralelno sa prvim eksplozijama.

Darija može da vidi najbliže sklonište sa prozora iznajmljenog stana u gradu.

Uprkos tome, treba joj oko 10 minuta da stigne do njega.

Tokom balističkog napada, može da ima samo četiri minuta prednosti ili manje, kaže ona.

Odlučila je da napusti Kijev u junu pošto je ovog leta bila na odmoru u inostranstvu i videla kako ljudi žive „normalnim“ životima.

Od tada je provela samo jednu noć u Kijevu.

Za mnoge napuštanje grada nije opcija.

Šezdesetogodišnja Olga Vlasova živi na sedmom spratu nebodera sa 98-godišnjom majkom Nadijom Cibinom.

Uprkos njenim godinama, Nadija intenzivno prati šta se dešava u svetu oko nje.

Iz kreveta prati događaje u Ukrajini i inostranstvu, raspravljajući o svemu, od politike Donalda Trampa do antikorupcijskih protesta u Kijevu i Epstinovih dosija.

Otkrila je da često može da odredi, prostim osluškivanjem, da li su ruska raketa ili dron presretnuti ili su pogodili cilj.

Kaže da je ovog leta čula manje presretanja.

„Uznemirujuće je kad nemata sa čim da ih obarate“, kaže Nadija.

„Čujem ih kako pucaju iz onoga što imaju, pušaka, mitraljeza.“

Pošto je Nadija vezana za krevet, ona i Olga ne mogu da idu do skloništa, koliko god da je ozbiljan napad.

Umesto toga, čim se oglasi sirena za vazdušnu opasnost, Olga pokriva majku ćebetom, stavlja njihov dušek u prozor, a potom se sakriva u ormar, što su dva zida između njih i spoljnog sveta.

Nadija stavlja jastuk preko glave da zaštiti lice od krhotina stakla.

Čim uđe u orman, Olga često ostaje budna gledajući vesti tokom noći.

„Oni samo nagrnu i bombarduju nas“, kaže Nadija.

„Niste imali vremena ni da zaspite, a već se čuje nova uzbuna. Dođu ponovo, ovi ih ponovo obore i to se dešava čitave noći.

„Ljudi ne spavaju i potom tumaraju okolo kao zombiji", priča ona.

Neprekidni talasi ruskih napada na Kijev doveli su do toga da sirene za vazdušnu opasnost danonoćno prekidaju život u gradu.

Kad su se deca vratila u školu posle letnjih raspusta, već je bilo 100 uzbuna, praćenih eksplozijama i požarima.

Dvoje dece je ranjeno u napadima od 31. avgusta, tvrdi Vitalij Kličko, gradonačelnik Kijeva.

Kao posledica toga, mnoga deca su ostala kod kuće, dok su druga provodila vreme u podrumima škola i vrtića.

Kad se oglase sirene, to utiče i na poslove.

Tržni centri se zatvaraju, a metro stanice iznad zemlje prestaju sa radom, često prekidajući saobraćajne veze između leve i desne obale Kijeva, s obe strane reke Dnjepar, ponekad satima bez prestanka.

Za Olgu, to znači da će manje viđati osmogodišnju unuku, koja živi na drugom kraju grada.

Ona zna da ako joj unuka dođe u posetu, rizikuje da ima probleme da se vrati kući.

Kad metro prestane sa radom, skupe vožnje taksijem su jedina opcija za Olgu.

Prelazak preko reke može da košta i do 1.000 grivni (oko 19 evra), što je otprilike jedna osmina ukrajinske minimalne mesečne plate, kaže ona.

Ovo iskustvo je u njoj probudilo nezadovoljstvo onim što doživljava kao oklevanje ukrajinskih stranih partnera da pošalju dodatne protivvazdušne projektile.

Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, iznova poziva saveznike da pošalju dodatne sisteme protivvazdušne odbrane i rakete presretače.

„Ukrajinski saveznici čekaju misleći: 'Šta ako mi budemo bili napadnuti?'“, kaže Olga.

„To je kao da odbijate da date lek obolelom od raka zato što tvrdite: 'Šta ako se ja jednog dana razbolim?'

„E, pa možda nećete. Poklonite lek pre nego što mu istekne rok trajanja", kaže ona.

U drugom delu grada, majka dvoje dece Natalija Buškovska svake noći vežba tri različita plana.

Plan A je da rasprostre posteljinu u hodniku između dva unutrašnja zida.

Drugi plan je da prebaci porodicu u zajednički hodnik zgrade, a plan C je da se spusti u podrum.

Čak se ni tamo, priznaje ona, ne oseća potpuno bezbedno.

„Držim ranac sa osnovnim potrepštinama.

„Imam čvrst zavoj za podvezivanje teških krvarenja, a čuvam i pištaljku, za svaki slučaj. Ako dođe do najgoreg, spasioci će moći da nas nađu ispod ruševina", kaže 37-godišnja Natalija.

Njena devetogodišnja ćerka ima vlastitu torbu za hitne slučajeve sa igračkama, balzamom za usne i zavojem.

Kao i njen 12-godišnji brat, naučila je da podvezuje rane na obuci za prvu pomoć.

Natalija kaže da su stalni napadi iscrpljujući.

Iako ih njen sin često prespava, ona i ćerka se probude skoro svaki put.

„Zbog napada, ne spavam dovoljno“, kaže ona.

„Sada u petoj godini rata, sve mi je teže da se oporavim posle noći kao što je ova", priča ona.

Sve jači intenzitet napada, kaže ona, ima psihološku cenu po čitav grad.

„Ljudi su iscrpljeni. Nemaju dovoljno vremena da se oporave.“

Dodatno izveštavanje: Dženet Bol

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Rusija gađala balističkim raketama ukrajinske gradove
• Rusi uništili 12 miliona knjiga uoči početka školske godine u Ukrajini
• Rusija ponovo napala Kijev, Ukrajina moli Zapad za odbrambene rakete
• 'Ljudski safari': Dron jurio prodavca na pijaci na jugu Ukrajine, veliki napad na Kijev
• ‘Svako se plaši da umre’: Ukrajinci se nasiljem brane od mobilizacije
• Novi veliki ruski napad na Kijev, više od 20 mrtvih

(BBC News, 09.04.2026)