Jeste li finansijski pismeni: Kako i na šta trošite novac

Koliko para ćemo potrošiti, koliko možemo da uštedimo, da li je određeni kredit povoljan ili koliko zapravo plaćamo kroz kamatu, sve je to finansijska pismenost.

BBC News pre 3 sata | Kristina Kljajić - BBC

„Efektivna i nominalna kamatna stopa."

Dok mi službenik u banci objašnjava uslove kredita, shvatam da neke od njih čujem prvi put.

Klimam glavom i pokušavam da shvatim šta zapravo potpisujem.

Na slične, teško razumljive termine nailazim svakodnevno - kad plaćam račune, kupujem nešto na rate ili pokušavam da odvojim novac za nepredviđene troškove.

Koliko ćemo potrošiti, koliko možemo da uštedimo, da li je određeni kredit povoljan ili koliko plaćamo kroz kamatu - sve su to odluke koje mogu da imaju dugoročne posledice, kaže Đorđe Ostojić, ekonomista koji vodi instagram profil Lične finansije.

Sposobnost da razumemo takve odluke, procenimo rizike i odgovorno upravljamo novcem naziva se finansijska pismenost, dodaje on za BBC na srpskom.

Mladi u Srbiji prepoznaju značaj finansijske pismenosti, ali smatraju da im formalno obrazovanje ne pruža dovoljno znanja iz ove oblasti, pokazuje istraživanje Studija o finansijskom obrazovanju mladih u Republici Srbiji iz 2023. godine.

Čak 81 odsto ispitanika starosti od 18 do 35 godina reklo je da bi bolje razumelo finansijski svet da je imalo odgovarajuće obrazovanje u školi, dok 79 odsto smatra da bi ovaj predmet trebalo uvesti u nastavu.

Istraživanje je pokazalo i da većina mladih finansijska znanja stiče neformalno, pre svega od roditelja, uglavnom nisu dosledni u pravljenju finansijskih planova, a kao najveći problem označavaju nesklad između niskih prihoda i visokih troškova života.

'Uvek nešto iskrsne'

Kad plata legne na račun Dajane Petrović, za nju počinje višednevno računanje.

„Kirija, računi, hrana, prevoz, novac samo nestaje.

„Prvo gledam šta sve moram da platim, a tek onda razmišljam da li mi je nešto ostalo za štednju", kaže ova 25-godišnjakinja za BBC na srpskom.

Kaže da joj je najteže da proceni koliko novca može da potroši tokom meseca, a da pritom uštedi.

„Problem je što uvek postoji nešto što nisam planirala. Nekad je to neki veći račun, poklon, popravka ili nešto što moram da kupim.

„I onda prvo uzmem od novca koji sam planirala za štednju", kaže ona.

Priznaje i da novac odlazi na, kako ih zove, „ishitrene kupovine", poput iznenadnog trošenja na nešto što joj se dopalo.

Takve kupovine su, dodaje, česte.

Finansijska pismenost podrazumeva i razumevanje vrednosti našeg vremena i našeg novca, ukazuje Ostojić.

Kao najbanalniji primer pominje odlazak u supermarket, u kojem upoređujemo dva proizvoda i njihove cene.

„Finansijski pismen čovek neće gledati samo cenu istaknutu velikim slovima, već će pogledati i cenu po jedinici proizvoda - litru, kilogramu i slično.

„To je važno jer proizvodi najčešće nemaju istu gramažu ili litražu, pa njihove cene po jedinici mogu da budu različite", dodaje.

Tako proizvod „koji nam se na prvi pogled čini jeftinijim, zapravo može da bude skuplji kada se cena preračuna po kilogramu ili litru", ukazuje.

Kada je reč o svakodnevnim primerima finansijske pismenosti, jedan od njih je priprema pre odlaska u kupovinu.

„To podrazumeva istraživanje cena na internetu i, kada je moguće, pravljenje spiska za kupovinu", objašnjava Ostojić.

Drugi primer su veće kupovine.

„Preporuka je da ih planiramo unapred, umesto da celokupan iznos izdvojimo odjednom iz mesečnog budžeta.

„Ako, na primer, planiramo da za šest meseci kupimo frižider, njegovu cenu možemo da podelimo sa šest i svakog meseca izdvajamo određeni iznos.

„Tako postepeno obezbeđujemo novac i rasterećujemo vlastiti budžet u trenutku kupovine", preporučuje Ostojić.

Kada je reč o kupovini stvari koje nam nisu neophodne, već predstavljaju želje, važno je da pokušamo da odložimo trenutak kupovine, ukazuje ekonomista.

„Ako ugledamo neki proizvod koji nam se dopada, ne moramo odmah da ga kupimo.

„Možemo da napravimo mentalnu belešku, vratimo se kući i razmislimo da li nam je ta stvar zaista potrebna", ukazuje.

Pogledajte video: Šta znači kad zarađujemo prosečnu, medijalnu ili minimalnu platu

Šta treba znati pre uzimanja kredita?

Lav Grdan planirao je da uzme kredit za stan, ali priznaje da nije siguran koliko ga čeka komplikovan proces.

„Znam otprilike koliko novca mogu da izdvojim za ratu, ali kada sam počeo da gledam ponude banaka, shvatio sam da postoji mnogo stvari koje ne razumem.

„Nisam siguran ni šta sve treba da gledam, osim kamate i kolika će mi biti mesečna rata", kaže on za BBC na srpskom.

Dodaje da mu je posebno nejasno koliko različite naknade i uslovi mogu da utiču na konačnu cenu kredita.

„Kada vidim ponudu, najpre pogledam kolika je rata i koliko godina bih otplaćivao kredit.

„Voleo bih da postoji jednostavan način da uporedim dve ponude i odmah vidim koja me na kraju manje košta."

Takve situacije nisu neobične, ukazuje Ostojić.

„Kada je reč o kreditima, posebno je važno da se mladi informišu o tipovima kamatnih stopa.

„Nominalna kamatna stopa je trošak same kamate, dok efektivna kamatna stopa uključuje i ostale troškove povezane sa kreditom koji nisu kamata, poput različitih jednokratnih naknada, troškova dokumentacije i drugih izdataka, koji mogu da se razlikuju od banke do banke", dodaje.

Kako najlakše rasporediti novac?

Dobar budžet ne mora nužno da bude komplikovan, kaže Ostojić.

„Najčešće je dovoljno da čovek sedne, razmotri sve obaveze i zapiše ih - od zakupa stana, struje, vode, telefona i interneta, do drugih troškova koji su relativno fiksni iz meseca u mesec", dodaje.

To je deo budžeta koji je praktično „zaključan" i na koji „ne možemo mnogo da utičemo, osim kada nam, recimo, istekne neki ugovor i dobijemo prostor da promenimo uslove."

Prvo pravilo koje se često spominje jeste da planiranu štednju za taj mesec odmah odvojite sa strane.

„Potom rasporedite preostali novac.

„Jedna od preporuka je da oko 50 odsto tog iznosa ide na naše potrebe, dok ostatak možemo da izdvojimo za želje koje nisu esencijalne, kao što su izlasci, putovanja ili potrošnja u tržnim centrima", objašnjava ekonomista.

Ideja je da „čovek razvije samokontrolu i da se ne takmiči sa okruženjem, već da novac troši tako da zadovolji sopstvene potrebe", kaže Ostojić.

Samo tako možemo da dođemo do zadovoljstva koje nam pruža trošenje novca, ukazuje Ostojić.

Važno je da znamo da sa novcem ne moramo da raspolažemo samo tako što ga trošimo, već i tako što ga investiramo.

„Važno je i razumeti da novac koji zaradimo danas, neće imati istu kupovnu moć za deset godina.

„Novac koji čuvamo vremenom gubi vrednost, pa su to neki od najosnovnijih koncepata iz kojih treba da proistekne naša znatiželja da se dalje usavršavamo u oblasti finansija i naučimo kako da pravilno raspolažemo novcem", dodaje Ostojić.

Pogledajte video: Kako se štedi u Srbiji

Kratak rečnik finansijske pismenosti

Budžet - plan prihoda i rashoda, odnosno način upravljanja novcem tokom određenog perioda
Depozit - novac dat na čuvanje ili štednju
Kamata - cena pozajmljivanja novca ili naknada koju banka isplaćuje na štednju
Kamatna stopa - procenat na osnovu kojeg se obračunava kamata
EKS (efektivna kamatna stopa) - stvarni godišnji trošak kredita sa svim naknadama i dodatnim troškovima
Kredit - novac koji banka pozajmljuje uz obavezu vraćanja i plaćanja kamate
Anuitet - mesečna rata kredita koja obuhvata deo glavnice i kamatu
Kreditna sposobnost - procena mogućnosti klijenta da redovno otplaćuje kredit
Dozvoljeno prekoračenje - mogućnost odlaska u minus na tekućem računu do određenog limita
Inflacija - rast cena roba i usluga koji smanjuje kupovnu moć novca
Devizni kurs - odnos vrednosti jedne valute prema drugoj
Akcija - vlasnički udeo u kompaniji
Dividenda - deo profita kompanije koji se isplaćuje akcionarima
Hipoteka - založno pravo na nekretnini koje služi kao obezbeđenje kredita
Fišing - internet prevara kojom se pokušavaju ukrasti lični i podaci sa platne kartice