Picula: EU treba da preispita nastavak pregovora sa Srbijom, vlast prešla crvenu liniju

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, hrvatski evroposlanik Tonino Picula izjavio je danas da Evropska unija treba da preispita nastavak pregovora sa Srbijom dok je na vlasti aktuelni režim.

"Vučićev režim trenutno predstavlja prvorazredni rizik za EU i njenu politiku proširenja", istakao je je Picula za hrvatsku N1 televiziju komentarišući način na koji je u Srbiji organizovana sahrana Ratka Mladića, osuđenog za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine.

On je rekao da Brisel treba da predloži "vrlo jasne mere" kojima će vlastima u Beogradu poslati nedvosmislenu poruku.

"Prešli su sve crvene linije", ukazao je evroposlanik.

Picula je istakao da je sahrana ratnog zločinca trebalo da bude događaj posle kojeg će EU "konačno da promeni dugogodišnju politiku prema vlasti Aleksandra Vučića".

"To takozvano 'nesnalaženje' EK ima dužu istoriju podilaženja srpskoj vlasti, rekao bih još negde od vremena nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je upravo u Aleksandru Vučiću videla pravog partnera s kojim je možda moguće napraviti neke ključne promene u samoj Srbiji", rekao je Picula uz ocenu da se ta očekivanja nisu ostvarila.

Prema njegovim rečima, jasno je da je Mladićeva sahrana bila "direktno sponzorisana i organizovana od strane države", jer elementi državnog protokola koji su pratili sahranu ne bi bili mogući bez odobrenja vlasti.

"Ta vrsta angažovanosti vlasti u sahrani govori da je ona jedan medij preko kojeg se još jednom identifikuje ukupna politika Aleksandra Vučića i naprednjaka u Srbiji", istakao je Picula.

On je ponovio da ono što se moglo videti i čuti na toj sahrani pokazuje apsolutno neprihvatljiv odnos vlasti u Beogradu prema prošlosti, ali i pravac u kojem Vučićev režim usmerava Srbiju.

Treba postaviti pitanje ne samo želi li Srbija da postane članica EU, već, kako je rekao, i želi li vlast u toj zemlji uopšte da prihvati demokratske standarde potrebne za članstvo.

"Ako iko predstavlja destabilizacijski faktor na Zapadnom Balkanu, to je svakako Vučićeva Srbija", odgovorio je Picula na pitanje o regionalnoj politici.

On je rekao i da bi posle događaja u Beogradu, zvanični Zagreb trebalo da pokuša da okupi širu grupu država koje će tražiti promenu evropske politike prema Srbiji.

Dodao je da "na jugoistoku Evrope postoji jedan hibridni režim koji ovog trenutka ni na koji način ne odgovara geopolitičkim ambicijama Evropske unije".

Brnabić u odgovoru Piculi: Srbija ne traži specijalni tretman, već samo jednaki

Predsednica Skupštine Srbije danas je, reagujući na izjavu izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Tonina Picule da Evropska unija treba da preispita nastavak pregovora sa Srbijom zbog načina organizovanja sahrane osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću, odgovorila da Srbija ne traži nikakav specijalni tretman, već samo jednak tretman.

"Snaga reakcije EU na nedavne događaje u Srbiji pokreće očigledna pitanja - da li se isti standardi primenjuju dosledno širom regiona?", napisala je Brnabić na mreži Iks i rekla da "vredi podsetiti se na nekoliko primera iz prošlosti", i uz priloženu Piculinu izjavu navela nekoliko primera primene duplih standarda po njoj.   

Navela je 17. oktobar 2025. u Tirani, u Albaniji kada su se hiljade ljudi okupili u podršku Hašimu Tačiju i još trojici lidera OVK kojima se sudi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, da su i predsednik Bajram Begaj i premijer Edi Rama i drugi visoki ministri javno podržali demonstraciju, i da ni jedna zvanična EU institucija nije reagovala niti su usledile mere protiv Albanije.

Zatim je navela koncert Marka Perkovića Tompsona u Zagrebu 5. jula 2025. godine kome je prisustvovalo pola miliona ljudi i tokom koga je, kako je rekla, pevan pozdrav iz ustaške ere "Za dom spremni", i prikazivani simboli vezani za Ustaše. Prisustvovali su predsednik Parlamenta Gordan Jandroković i ministri, a premijer Plenković je posetio probu i kasnije hvalio taj događaj. Evropska unija, napisala je Brnabić, samo je dala uopštenu osudu fašizma i prosledila pitanje nacionalnim vlastima, a nije bilo nikakvih mera protiv Hrvatske.

Navela je da su  u Hrvatskoj od 2021. do 2022. hrvatske vlasti više puta odbile ili sprečile pokušaje predsednika Srbije Aleksandra Vučića da poseti Spomen obeležje Jasenovac i oda počast žrtvama, kao i da nije bilo reakcije zvaničnih EU institucija niti mera protiv Hrvatske.

Ponovo navodi Hrvatsku, 30. novembra 2017. kada je hrvatski Parlament održao minut ćutanja posle smrti Slobodana Praljaka, čiju presudu na 20 godina zatvora za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti je podržao Haški sud prethodnog dana. Predsednik Sabora Gordan Jandroković tada je rekao da parlamentarne grupe smatraju da je konačna presuda "nepravedna i neprihvatljiva", a, kako je dodala Brnabić, nije bilo zvanične reakcije od EU institucija niti mera protiv Hrvatske.

U Srebrenici, u BiH 11. jula 2015. Aleksandar Vučić koji je tada bio premijer Srbije napadnut je dok je prisustvovao komemoraciji da oda počast žrtvama i prenese poruku pomirenja, napisala je Brnabić. Ona je dodala da iako je EU osudila napad i zatražila punu istragu, više od 11 godina kasnije niko nije optužen, nikome nije suđeno niti je pozvan na odgovornost, i nije identifikovan nikakav institucionalni nastavak u EU u vezi tog slučaja.

U Sarajevu u BiH 19. aprila 2010. godine sahranjen je Rasim Delić, bivši komandant glavnog štaba Vojske Bosne i Hercegovine, koga je Haški sud osudio zbog toga što nije sprečio ili kaznio svirepo ponašanje prema zarobljenim bosansko Srpskim vojnicima od strane ispostave el Mudžaheda. On je dobio zvaničnu komemoraciju i najviše vojne počasti a prisustvovali su visoki državni, parlamentarni i vojni predstavnici, napisala je Brnabić. Predsednik Predsedništva Haris Silajdžić i ministar odbrane Selmo Cikotić su održali govore u njegov u čast, dodala je ona i rekla da nije usledila zvanična institucionalna reakcija ili mera EU.

Zatim je navela slučaj Dinka Šakića, bivšeg komandant koncentracionog logora Jasenovac osuđenog na 20 godina zatvora za ratne zločine protiv civila koji je kremiran 24. jula 2008. u Zagrebu u punoj ustaškoj uniformi. Katolički sveštenik Vjekoslav Lasić javno je veličao Šakića, napisala je Brnabić, ali nije bilo zvanične EU institucionalne reakcije ili mera koje su uticale na pristupni proces koji je usledio.

"Ni jedan od ovih primera nije naišao na reakciju u razmerama koja se sada vidi protiv Srbije, napisala je Brnabić.

"Ako je pomirenje naš zajednički cilj, selektivna osuda i nesrazmerne političke posledice nas ne mogu približiti tom cilju, zaključila je predsednica Skupštine Srbije. 

(Beta, 09.09.2026)