'Nisam mogla da prepoznam dečka': Kako sam otkrila da sam slepa za lica

Jednom prilikom nisam uspela da prepoznam nekoga ko mi je u to vreme bio dečko.

Bili smo zajedno oko šest meseci, a onda samo naleteli jedno na drugo u supermarketu.

Ali dok smo se mimoilazili u prolazu između rafova za pahuljice, nisam imala pojma ko je.

Sećam se da sam se uznemirila koliko mi je blizu stao, sve dok nije progovorio i ja sam mu prepoznala glas.

Ne moram posebno da napominjem da nije bio oduševljen čitavim iskustvom.

Ali za mene, to je bilo normalno.

Oduvek mi je bilo teško da raspoznajem lica, bez obzira na to koliko dobro poznajem nekoga.

Zbog toga sam u sklopu BBC podkasta CrowdScience odlučila da se testiram na slepilo za lica – ili prozopagnoziju – stanje u kom ljudi imaju problema sa prepoznavanjem lica.

Šta izaziva slepilo za lica?

Stručnjaci kažu da je slepilo za lica uobičajenije nego što je većina ljudi svesna i da pogađa otprilike svakog 50. čoveka.

U nekim slučajevima, stanje se stiče posle povrede mozga, na primer posle moždanog udara, mada „ne srećemo previše ljudi koji doživljavaju slepilo za lica na taj način“, ističe profesorka Sara Bejt, psihološkinja sa Univerziteta u Bornmutu, u Velikoj Britaniji.

Mnogo je uobičajenije imati poteškoće od najranijeg doba, objašnjava ona, što je poznatije kao razvojna ili urođena prozopagnozija.

Veruje se da je ovaj oblik porodično nasledan, sugerišući moguću genetsku vezu, mada tačan gen iza nje još nije poznat.

„Nikad nije tako prosto da postoji samo jedan gen“, kaže Bejt.

„Obično je to mnogo složenija interakcija genetskih i faktora životne sredine".

Bejt veruje da rana vizuelna iskustva mogu da igraju izvesnu ulogu.

Neki ljudi sa slepilom za lica opisuju periode u detinjstvu kad im je vid bio narušen ili neobičan.

„Mogu da postoje kritične faze razvoja koje su važne za učenje da se raspoznaju lica“, kaže ona.

„Ako dete nije dobilo naočare kad su mu bile potrebne… ili ako je rođeno sa kataraktom koja utiče na vid, to bi moglo da naruši taj proces.“

Lično, meni ovo ima savršenog smisla.

Imala sam nekih problema sa vidom kao malo dete, ali nikad ne bih povezala to što sam morala da nosim povez preko oka kao osmogodišnjakinja i poteškoćama u prepoznavanju mog tadašnjeg dečka kao odrasla osoba.

Ima i nekih dokaza koji sugerišu bi i drugi faktori mogli da doprinesu.

„Znamo, dakle, na primer, iz stanja sa spektra autizma, kada nekim ljudima nije prijatno da uspostavljaju kontakt očima, da veliki broj ljudi sa tim stanjima takođe imaju problema sa veštinama prepoznavanja“, kaže Bejt.

Deca koja odrastaju s ograničenim društvenim kontaktima takođe bi mogla da se muče sa prepoznavanjem lica kasnije u životu, dodaje ona.

• Žena koja ne može da prepozna lica
• „Vidim stvari kojih nema - ali nisam luda"
• Trening dementnih osoba „ne daje rezultate"

Slabija povezanost

Prepoznavanje poznatog lica može da deluje kao nešto što većina ljudi radi bez po muke, ali neuronaučnici tvrde da se ono oslanja na složenu sekvencu procesa u mozgu.

„Mi imamo konkretno moždano kolo za prepoznavanje lica“, kaže profesorka Zaira Kataneo, neuronaučnica sa Univerziteta u Bergamu, u Italiji, koja istražuje percepciju lica.

„Sve počinje u pozadini mozga u čulnim regijama“, koje su se razviek da budu „ekstremno selektivne kad su u pitanju lica“.

Ta regija, poznata kao potiljačni režanj, sadrži primarni vizuelni korteks, gde se prvo primaju i tumače vizuelne informacije.

Vizuelne informacije potom putuje u moždanu regiju zvanu temporalni korteks, gde se prepoznavanje produbljuje.

„U toj tački ne samo da prepoznajete lice, već takođe znate da li vam je lice poznato“, kaže Kataneo.

„Možete da mu dodate ime i sve one semantičke i biografske podatke o osobi.“

Poslednja faza obuhvata prefrontalni korteks, oblast povezanu sa svesnom misli i donošenjem odluka, gde „mi praktično svesno predstavljamo lice, zato što većina čulnog obrađivanja nije svesno“.

Naučnici kao što je Kateneo veruju da gotovo momentalni proces prepoznavanja lica zavisi ne samo od individualnih moždanih regija, već i od toga kako one međusobno sarađuju.

Ljudi sa slepilom za lice „mogu da imaju slabiju povezanost između delova kola za lica“, kaže ona.

Slavna lica

Dokazi ukazuju na to da što smo stariji, to bismo više mogli imati problema sa prepoznavanjem lica – i ne samo zbog opšteg propadanja pamćenja.

Kataneo objašnjava da moždane regije koje učestvuju u ovom procesu vremenom postaju manje selektivne za poznata lica.

Dakle, bilo da ste se, kao ja, mučili kad ste bili mlađi ili ne, „svi bismo mogli biti manjkavi u prepoznavanju lica kako starimo“, kaže ona.

Ali moje slepilo za lica definitivno nema veze sa starenjem.

Imam problema sa njim otkad znam za sebe.

I zato sam bila veoma zadovoljna kad mi je Bejt ponudila da me testira da vidimo da li ispunjavam zvanične kriterijume.

Test je započeo upitnikom o mojim svakodnevnim iskustvima sa licima.

Ocenjivala sam koliko se slažem ili ne slažem sa iskazima kao što su da li često ne prepoznajem ljude ili imam problema da identifikujem pojedince kad nose sličnu odeću.

Potom sam odgovarala na pitanja o tome koliko često doživljavam simptome slepila za lica.

I, na kraju, uradila sam slavni test lica, gde mi je bio pokazan niz veoma poznatih ljudi i ja sam morala da odlučim da li mi je svako od tih lica poznato.

Bila sam vrlo zadovoljna što sam prepoznala ser Dejvida Atenboroa, britanskog prirodnjaka, ali su mi zato promakli ser Pol Makartni iz Bitlsa, holivudski glumac Tom Henks i bivši britanski premijer Toni Bler.

Kao što se moglo očekivati, ispunila sam kriterijume za slepilo za lica.

Nije bilo nikakvo iznenađenje, ali je imati zvaničnu dijagnozu donelo neku vrstu utehe pot

Obučavanje mozga?

To je verovatno nešto što ću imati do kraja života, mada naučnici sada istražuju da li moždana mreža za prepoznavanje lica može aktivno da se poboljša.

Neuroni u mozgu često se pale zajednički u sinhronizovanim obrascima zvanim oscilacije.

„Praktično možemo da obučimo mozak da oscilira na frekvenciji koja je povezana sa efikasnom percepcijom“, kaže Kataneo.

Ona proučava upotrebu slabe, neinvazivne električne struje puštene kroz kožu glave da bi podstakla neurone da se sinhronizuju.

Rani rezultati sugerišu da bi ovo moglo pomoći kod prepoznavanja lica, ali Kataneo upozorava da se ne polaže previše nade.

„Ponekad postoji rizik da ljudi počnu da pribegavaju tim tehnikama misleći da su čudotvorne“, kaže ona.

„Efekti koje viđamo samo su možda dva ili tri procenta za konkretan zadatak ili postanete brži za nekoliko milisekundi".

Bejt kaže da su napori za obučavanje u prepoznavanju lica – slično opštim vežbama obučavanja mozga – imali vrlo ograničen uspeh.

„Uradite stotine ponavljanja određene stvari, isprobali smo tu vrstu pristupa i kod odraslih i kod dece sa prilično skromnim uspesima, iskreno.“

Ona predlaže usredsređivanje na praktične načine izlaženja na kraj sa dnevnim životom umesto toga, koristeći strategije koje se oslanjaju manje na prepoznavanje lica, a više na planiranje unapred u društvenim situacijama.

„Mnogi ljudi će često dogovoriti vrlo konkretnu tačku susreta, tako da apsolutno znaju gde će biti, i treba da budu sigurni da će biti prvi koji stignu“, predlaže ona.

Naučila sam da prepoznajem ljude obraćanjem pažnje na male detalje – da li neko hoda posebno se šepureći?

Da li ima prepoznatljiv glas?

Ili neko uvek nosi vrlo konkretan ruž?

To je strategije izlaženja na kraj sa situacijom koja me dobro služi, ali dolazi sa sopstvenim rizicima.

Ako se neko ošiša, vraćam se opet na nulu.

Zasnovano na epizodi KraudSajens na BBC Svetskom servisu.

Dodatno izveštavanje: Lara Oven.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Stimulacija mozga poboljšava pamćenje
• Šest pokazatelja kako pamćenje može da vas prevari
• Način razmišljanja koji oslobađa neograničenu snagu volje
• Može li tehnologija da pomogne da se 'pokrene' mozak
• Možemo li da promenimo kako nam stari mozak? Ovi naučnici tvrde da je moguće

(BBC News, 09.12.2026)