Fon der Lajen podržala plan da Kanada postane pridružena članica EU

Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, podržala je predlog da Kanada postane prvi „pridruženi član“ Evropske unije.

Ona želi da radi na „otvaranju vrata“ za Kanadu, što bi podrazumevalo bliže veze u više sektora, rekla je u Evropskom parlamentu.

Mark Karni, kanadski premijer, prethodno je govorio o stvaranju „jedinstvenog saveza“ sa Evropskom unijom.

Kanada trenutno ima zategnute odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, dodatno opterećene sve intenzivnijim trgovinskim sporom.

Fon der Lajen, koja nije direktno pominjala Donalda Trampa, predsednika SAD, rekla je da ponuđeni oblik članstva za Kanadu „nije partnerstvo protiv bilo koga drugog, već za našu zajedničku snagu“.

„Partnerstva su strateški izbor za Evropu, ali ona su i odgovor na raspad međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima“, dodala je.

Karni je prisustvovao godišnjem obraćanju Fon der Lajen u Strazburu, a očekuje se da će se 17. septembra obratiti i Evropskom parlamentu.

Trgovinski pregovori Kanade i Amerike propali su prošlog meseca, što je dovelo do uvođenja niza novih carinskih mera.

Sukob između severnoameričkih suseda dodatno su podstakle učestale izjave Donalda Trampa o tome da bi Kanada trebalo da postane „51. savezna država“ SAD.

EU i Kanada „gledaju na svet istim očima“, bilo da je reč o veštačkoj inteligenciji, klimatskim promenama ili geopolitici, rekla je Fon der Lajen u godišnjem govoru o stanju Evropske unije.

„Bili smo saveznici po pitanju Ukrajine, odbrane, sirovina i lanaca snabdevanja, ali, iznad svega, Evropa i Kanada veruju u demokratiju“, rekla je ona.

Fon der Lajen nije iznela konkretne detalje o tome kako bi eventualno kanadsko članstvo ili bliže povezivanje sa EU moglo da funkcioniše, ali je navela da su proizvodnja, tehnologija, veštačka inteligencija, odbrana, energetika, kritični minerali i ekonomska bezbednost ključne oblasti za buduću saradnju.

I Ursula fon der Lajen i drugi evropski lideri u Marku Karniju pronašli su pouzdanog saveznika u suočavanju sa sličnim izazovima.

Pre svega, suočeni su sa agresivnom upotrebom carina Donalda Trampa, kao i njegovim pretnjama pripajanjem Grenlanda, autonomne teritorije koja pripada Danskoj, članici Evropske unije.

Međutim, status „pridruženog članstva" u EU trenutno ne postoji, a proces njegovog uspostavljanja, čak i ukoliko bi bio politički prihvaćen, mogao bi da potraje godinama.

Fridrih Merc, nemački kancelar, početkom godine predložio je da Ukrajina dobije upravo takav novi status, što je izazvalo podeljene reakcije EU.

Nekoliko zemalja Zapadnog Balkana, među kojima su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija, već se nalaze na dugom putu ka punopravnom članstvu u EU.

Deset od 27 država članica EU još nije ratifikovalo sporazum o slobodnoj trgovini sa Kanadom, postignut pre gotovo deset godina.

Zbog toga vlade u pojedinim evropskim prestonicama smatraju da bi bilo svrsishodnije unaprediti postojeće sporazume o trgovini i odbrani nego stvarati novi oblik članstva posebno za Kanadu.

U govoru u kojem je iznela političke i strateške prioritete EU za sledeću godinu, Fon der Lajen predložila je i formiranje Evropskog saveta za bezbednost, čije članice bi bile i Ujedinjeno Kraljevstvo i Ukrajina.

„Dugo smo razgovarali o formatu koji bi okupljao lidere posvećene bezbednosti našeg kontinenta, uz učešće partnera kao što su Kanada, Norveška, Ukrajina, Ujedinjeno Kraljevstvo i drugi.

„To je sada još hitnije, s obzirom na prirodu i razmere rizika sa kojima se suočavamo. Zato ćemo predstaviti planove kako bismo Evropski savet za bezbednost pretvorili u stvarnost“, rekla je ona u sveobuhvatnom obraćanju.

Pored globalnih izazova, Fon der Lajen je istakla da su mnoge evropske porodice zabrinute zbog rasta troškova života, kao i zbog „vrtoglave brzine tehnoloških promena“ i njihovog uticaja na radna mesta i društvo u celini.

Među ostalim predlozima našla se i inicijativa da se vodeće svetske kompanije i istraživački centri u oblasti veštačke inteligencije pozovu na razgovore o tome kako podržati razvoj industrije na samoj tehnološkoj granici, ali i plan za smanjenje birokratskih opterećenja za kompanije koje posluju u Evropskoj uniji.

Biće predstavljen i novi mehanizam za vanredne situacije koji bi državama članicama pomogao da efikasnije odgovore na masovne migrantske talase, nakon smrtonosnog priliva migranata u špansku enklavu Seuta u julu.

Predložene su i mere za ograničavanje upotrebe društvenih mreža među decom, među kojima je i zabrana pristupa platformama za mlađe od 13 godina.

Prema tom predlogu, deca uzrasta od 13 do 15 godina mogla bi da otvaraju naloge na društvenim mrežama samo uz roditeljski nadzor i kontrolu.

Ove mere bi štitile maloletnike na internetu i smanjenje potencijalno štetnih uticaja društvenih mreža na njihovo mentalno zdravlje, bezbednost i razvoj.

• Prvi put u svetu: Australija zabranila društvene mreže mlađima od 16 godina
• Šta bi deca radila kada bi društvene mreže bile zabranjene u Srbiji
• Opasne igre i izazovi na društvenim mrežama u Srbiji: Kako sačuvati decu

Karnijeva nova ljubav prema EU ima veze sa Trampom

Katja Adler, BBC urednica za Evropu

Prelomni trenutak u promeni evropskog odnosa prema Sjedinjenim Državama dogodio se početkom ove godine, kada Donald Tramp nije želeo da isključi mogućnost da silom preuzme Grenland od Danske, saveznice iz NATO-a.

Otprilike u isto vreme, Mark Karni održao je govor na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u kojem je pozvao zemlje da se udruže kako bi se suprotstavile ekonomskim pritiscima velikih sila.

U Evropi je taj poziv pažljivo saslušan.

Moglo bi zato da se postavi pitanje zašto evropski lideri nisu glasnije podržali kanadskog premijera tokom najnovijeg zaoštravanja trgovinskih sporova sa SAD.

Karni je poručio da je Kanada u „trgovinskom ratu“ sa SAD.

On je brzo odgovorio uvođenjem recipročnih carina, pravdajući taj potez zaštitom kanadskog suvereniteta.

„Ovo je govor koji bih voleo da čujem u Evropi“, rekao je Paolo Đentiloni, bivši evropski komesar za ekonomiju i nekadašnji italijanski premijer.

Ipak, evropski lideri su u javnosti ostali uzdržani.

To, međutim, ne znači da podrška Karniju ne postoji.

Prema navodima izvora iz Brisela, više evropskih lidera, među njima predsednik Finske, francuski predsednik Emanuel Makron i italijanska premijerka Đorđa Meloni, vode razgovore sa Karnijem iza zatvorenih vrata o produbljivanju saradnje.

Međutim, postoji važan razlog zbog kojeg izbegavaju javnu podršku.

Nijedan vodeći evropski političar trenutno ne želi da rizikuje da ga domaći birači optuže za izazivanje besa američkog predsednika i eventualno novih kaznenih carina prema Evropi.

U narednim mesecima birači u brojnim velikim državama Evropske unije izlaze na izbore.

U Nemačkoj su oni već održani, dok će Francuska uskoro birati novog predsednika. Italija, Španija i Poljska takođe očekuju parlamentarne izbore.

Zbog toga evropski lideri podršku Karniju uglavnom prepuštaju institucijama Evropske unije.

Prema pravilima EU, trgovinsku politiku u ime država članica vodi Evropska komisija.

Upravo su predsednici Evropske komisije i Evropskog parlamenta pozvali Karnija da ove nedelje poseti Strazbur.

Ipak, pojedini zvaničnici u Briselu upozoravaju da ni Kanada ne bi trebalo da ima prevelika očekivanja.

Iako u institucijama EU postoji veliko poštovanje prema Kanadi i uverenje da dve strane dele slične vrednosti i prioritete, među državama članicama postoje i glasovi, poput Francuske, koji smatraju da zemljama van EU ne treba davati previše povoljne uslove.

To je slučaj uprkos sve većim pritiscima da Evropska unija pokaže više fleksibilnosti prema bliskim saveznicima u periodu globalnih političkih i ekonomskih turbulencija.

Sa sličnom dilemom suočava se i Ujedinjeno Kraljevstvo.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Carinski rat Amerike i Kanade: Oko za oko
• Šta su Trampove carine i kako ih je uveo
• Budući premijer Kanade Mark Karni: Pobedićemo Trampa u trgovinskom ratu

(BBC News, 09.16.2026)