Dnevnik američkog penzionera: Glasovi iz kutije

Trebalo mi je mnogo godina da shvatim da je uz mene sve vreme „učio” i radio. Studiranje je tada izgledalo prilično jednostavno. Sedneš za sto, otvoriš skriptu i učiš dok slova ne počnu da se mešaju pred očima. Nije bilo prečica ni čudesnih metoda za brzo pamćenje, a kad se mora, nije teško. Na stolu knjige. Pored njih pepeljara, hemijska olovka i velika šolja kafe. U uglu sobe radio. Bio je uključen gotovo čitav dan. Svirao je tiho da ne smeta učenju, ali dovoljno