Toma Zdravković i pesme koje nikad ne umiru

Toma nije pevao samo pesme. Pevao je svoj život. Kafane, putovanja, velike ljubavi, rastanke, samoću, prijateljstva, uspone i padove pretvarao je u stihove u kojima su se prepoznavale generacije. Zato „Dotak’o sam dno života“, „Danka“, „Branka“, „Prokleta nedelja“, „Za Ljiljanu“, „Kafana je moja sudbina“ ili „Pesme moje“ nisu samo pesme jednog vremena. One su ostale deo naših života, jer je Toma umeo da otpeva ono što mnogi od nas osećaju, a ne umeju da kažu.