Paradoks podneblja
Peščanik pre 14 dana | Ivo Kara-Pešić
Pelješac, foto: Peščanik Marijeti, Maru i Denisu Unatoč tome što prefiks pod u riječi podneblje upućuje na ono što se nalazi ispodneba, dakle zemlja, zemljište, krajobraz, polja, rijeke, planine i doline, pri izgovaranju ili razmišljanju o podneblju naša pozornost ostaje prikovana za nebo, za neblje.
Privlačnost neba za naš duh, njegova premoć nad zemljom, barem na jezično-asocijativnoj razini, ostaje neupitnom. Nebo nam nije pod nogama, ne možemo po njemu hodati (osim ako ne postanemo sveci, ali o tome ćemo nešto kasnije), ne možemo ga svojim rukama mijenjati ili alatima obrađivati. No postoje podneblja koja itekako znaju svladati nebo i oblikovati ga svojom sirovom snagom. Takvo podneblje jadranski je krš. O tom sam naizglednom paradoksu počeo razmišljati
