Deponija Duboko

Ekstremni vremenski uslovi širom sveta, pa i u Srbji, sve više i sve češće stvaraju probleme. Superćelijske oluje razaraju sve pred sobom, a imamo sve više ekstremno toplih letnjih dana. Suv vazduh, bez daška vetra i temperature koje idu i preko 40… »

I pored toga što deponija nema dozvolu, Koordinaciono telo JKP Duboko i Gradski štab za vanredne situacije Užica odlučili su da se na njoj opet odlaže otpad, ali samo iz onih lokalnih samouprava koje su izmirile dugovanja. Veliki požar koji je pre tri… »

ČAČAK: Nakon nekoliko meseci do kraja ove nedelje otpad će ponovo početi da se odvozi na deponiju kod Užica. To je dogovoreno na sastanku koordinacionog tela. - Oko 12 miliona dinara je šteta koja je nastala prilikom požara na ovoj deponiji, od čega će… »

: Užičani su nakon majskog požara na deponiji "Duboko" u strahu da bi višednevno zagađenje moglo da se ponovi, jer se nakon sanacije tela deponije počelo sa deponovanjem neopasnog otpada iako deponija nema nikakve dozvole za rad. Nadležni to pravdaju… »

U prethodnom periodu 90 odsto tela deponije je prepakovano i prekriveno zemljom, za šta je utrošeno oko 189 miliona dinara. – Vanredna situacija ostaje na snazi dok se u potpunosti ne ispune uslovi za njeno ukidanje. Užice – Regionalna deponija „Duboko”… »

: Samo posle tri meseca od ekološke katastrofe izazvane požarom deponije Duboko kod Užica, tamošnje koordinaciono telo i gradski krizni štab odlučili su da deponija opet proradi iako nema zvaničnu dozvolu za rad. U pitanju je regionalna deponija na koju… »

: Nakon požara koji se desio na deponiji Duboko u maju ove godine i ekološkog akcidenta koji je pogodio Užice od danas je ponovo trebalo da počne odlaganje smeća iz opština koje su osnivači ovog preduzeća. Međutim, to se neće desiti. Mnogo je problema… »

: Koordinaciono telo deponije „Duboko“ i Krizni štab grada Užica, odlučili su da „sanitarna“ regionalna deponija Duboko nastavi sa radom, bez zvanične dozvole za rad. Odluku su doneli osnivači deponije, odnosno izvršna vlast Užica, Grad Čačak i sedam… »