Коњи

У ово глуво доба разговара се само с духовима и успоменама, а ја, ево, размишљам о златној паучини и сребрној магли твојих прича, и о страшном крају који те је задесио у логору Јасеновац. Пишем, драги мој Зијо, а нисам сигуран… »

Древни ДНК готово 500 коња открива да их људи нису припитомили све до 2200. године пре Христа, чак 1.000 година касније него што смо пре мислили. Људи су припитомили коње 1.000 година касније него што се мислило, најпре због… »

(Фото: Бојан Маринковић) Испод врха Рожња, на Соколским планинама, налази се имање Соколске колибе, настало с циљем очувања старих, готово изумрлих врста и раса домаћих животиња. Овде су дом нашли брдски коњи, балкански… »

Након рата, број дивљих коња пао је на око 50, али до 2010. године порастао је на 200 и постали су заштићени. На пашњацима код Ливна, на висоравни Крузи снимљен је задивљујући призор. Крдо дивљих коња у галопу уживало је у… »

Мој дед, Дјура Милошевић, мајчин отац, често ми је причао о храбрости, о другарству и великом страдању српских војника у Првом светском рату. Српска војска недељама мучена слабом храном, подмукло нападана од побеснелих… »

Јока Кутлача из Машића код Градишке, позната по својим бројним брачним догодовштинама, живи сада сама. Иако здрава и јака, више не планира да се удаје. Због своје популарности и авантуристичког духа, увек добија посебан третман –… »

Права оаза природе довољно удаљена од оптерећених саобраћајница, 183 хектара пашњака на ком пасу коњи и овце, подраст идеалан за дивљач уз мноштво фазана, зечева и срна, три баре на којима обитавају дивље патке…. Све ово… »

Два дана власник је трагао за својим изгубљеним коњима по имену Цезар и Арија, који су пре два дана нестали у чајетинском селу Шљивовица. На сву срећу та агонија завршила се срећним крајем. - Брат мој и ја, претражили смо смо… »

Два дана власник је трагао за својим изгубљеним коњима по имену Цезар и Арија, који су пре два дана нестали у селу чајетинском селу Шљивовица. На сву срећу та агонија завршила се срећним крајем. - Брат мој и ја, претражили смо… »