Ljubomir Živkov

FARKAŽDIN - Nedelja. Sa tobom se ni veći praznici ne mogu meriti, i Božić i Uskrs su tad pa ko zna kad, a ti dolaziš redovno, i kao da si svaki put bila sunčana, u sva tri godišnja doba, kažem tri, jer se zimi ne bi toliko odsekla od običnih dana… »

FARKAŽDIN - I pre nego što ću iz kućnog atlasa naučiti imena kontinenata, uveliko ću znati geografiju atara i tamiškog priobalja: Čenćansko, Perlesko, Dugačke duži, Livade, Kurjačka Kutina, ali i imena koja su zvučala inostrano: Siget… »

FARKAŽDIN - Bez sumnje ima nešto neizrecivo, ali bilo je toliko toga izreknutog što nisam uspevao da razumem, a nije da se nisam trudio - zašto se konjima viče ‘čakaj’ kad treba drže malo desno?! Iz istog semantičkog razloga zbog kojeg im se… »

FARKAŽDIN - Na časovima maternjeg naučili smo da postoje tri roda, muški, ženski i srednji (sve su imenice bile rod, i pridevi i glagoli, kao nama Japelini, Kurjački, Mitini...), pa da, stanovništvo su činila tri roda, muškarci, zvani ljudi… »

FARKAŽDIN - Kao što smo mi imali patos od ciglje jedino u štali, možda i u oborcu - gde nisam nikad kročio, jer su u njemu stalno bila nazimad, suprasne krmače, nerast, ili ranjenici - tako smo i u selu imali veterinara, dok lekara, stalnog i lično… »

FARKAŽDIN - Koliko duša poznajete koje su živele uvek u istoj kući? Moj baba je umro u kući gde se rodio, i koja mu je vršnjakinja; početak i kraj života, sve se odigralo u možda i istoj sobi, ali je poslat bio na školovanje u Vršac, pa je kao… »

FARKAŽDIN - Iako su mi i Bačka i Srem bili podjednako daleko, petnajs kilometeri, za šta ti ako ideš kolima - koja su, gle, sva bila zaprežna, a sada to treba naglasiti - treba dva ili tri sata, Srem je za mene bio terra incognita; čak i ako ideš… »

FARKAŽDIN - Naša mašina za brzi keš zvala se Dalip: to smo ime čuli od dede bezmalo svaki put kad bi se iz Beograda vratio sa dva prazna cegera u kojima je rano zajtra odneo jaja. Oskudevanje u gotovini bilo je, možda je i sada, verna pratilja… »

FARKAŽDIN - U studiji o dozidnici pominjao sam naboj iz kojeg je zimi izlazila studen jer su zidovi čuvali uspomenu na zemlju od koje su nastali, deo planete koji su moji sastrugali pa maljevima nabijali između naspramnih i uspravnih dasaka dok nisu… »

FARKAŽDIN - Taman sam bio naučio da svakome pored koga prođem kažem „dobar dan“, a popi „ljubim ruke“, kad čujem da taj i taj ne divani sa tim i tim. Nisam mogao to da zamislim. Baba me naučio da i u ataru, kad prolazimo lenijom naspram… »