Ljubomir Živkov: Nedivanjenje
RTV 31.03.2018 | RTV
FARKAŽDIN - Taman sam bio naučio da svakome pored koga prođem kažem „dobar dan“, a popi „ljubim ruke“, kad čujem da taj i taj ne divani sa tim i tim. Nisam mogao to da zamislim. Baba me naučio da i u ataru, kad prolazimo lenijom naspram nekog ko ore, koga izdaleka i ne prepoznajem, klimnem glavom ili da skinem kapu u znak pozdrava, orač bi isto otpozdravio klimoglavom, sad ispada da neki ljudi koji se mimoilaze na uzanoj putanji gledaju u svoje opanke, u oblake ili u porturu nečije kuće, a usta im stisnuta
Na ljude koji ne divane s nekim gledao sam kao na iskušenike jezika, sami su zasnovali i utvrdili veru koja nema veze sa pobožnošću, za koju nema crkve, ni tipika, u kojoj nema praznika ni običnih dana: ti koji ne divane isključili su jedan drugog iz čovečanstva i sad nema natrag: možda pomalo i sami poplašeni svak svojom preteranom odlukom, sad joj se moraju pokoravati dogod su živi... Dovoljno je da zaćuti samo jedan, drugi onda mora tome da
