Љубомир Живков: Недивањење
РТВ 31.03.2018 | РТВ
ФАРКАЖДИН - Таман сам био научио да свакоме поред кога прођем кажем „добар дан“, а попи „љубим руке“, кад чујем да тај и тај не дивани са тим и тим. Нисам могао то да замислим. Баба ме научио да и у атару, кад пролазимо ленијом наспрам неког ко оре, кога издалека и не препознајем, климнем главом или да скинем капу у знак поздрава, орач би исто отпоздравио климоглавом, сад испада да неки људи који се мимоилазе на узаној путањи гледају у своје опанке, у облаке или у портуру нечије куће, а уста им стиснута
На људе који не диване с неким гледао сам као на искушенике језика, сами су засновали и утврдили веру која нема везе са побожношћу, за коју нема цркве, ни типика, у којој нема празника ни обичних дана: ти који не диване искључили су један другог из човечанства и сад нема натраг: можда помало и сами поплашени свак својом претераном одлуком, сад јој се морају покоравати догод су живи... Довољно је да заћути само један, други онда мора томе да
