Srj

Kakav je duh postojao u našem narodu tokom bombardovanja SRJ od strane NATO, možda najbolje govori to što su brojni pacijenti u bolnicama, dok smo ih premeštali na druge lokacije, čupali braunile i priključke za infuzionu i transfuzionu terapiju, te s… »

Zoltan Dani, pukovnik u penziji koji je bio na čelu jedinice koja je 27. marta 1999. godine oborila američki nevidljivi avion F-117 rekao je danas za Tanjug povodom 25. godišnjice početka NATO bombardovanja SRJ, da on i članovi njegove jedinice tada nisu… »

Tog 24. marta 1999. godine pale su prve bombe NATO na teritoriju SRJ. To je bio kraj Svetskog poretka utemeljen na legitimitetu UN ali i završni čin stradanja Srpskog naroda u 20. veku. Osim ljudskih žrtava, vojnika, policajaca i civila, kao i ogromnih… »

Na današnji dan 1999. godine tačno u 20 sati i 53 minuta pala je prva bomba i sa sobom odnela prvu žrtvu NATO bombardovanja. Tačno u 20,53 časova na prokupački garnizon „Ratko Pavlovoć Ćićko“ pala je prva bomba, a vojnik Boban Nedeljković bio je prva… »

U NATO agresiji pre 25 godina, tokom 78 dana bombardovanja, ubijeno je 2.500 ljudi, U znak sećanja na nevine žrtve NATO bombardovanja SR Jugoslavije pre 25 godina večeras su se u Banjaluci oglasile sirene i pogašena su svetla na objektima Gradske uprave… »

Prošlo je 25 godina od bombardovanja SRJ. Agresija Severnoatlantske vojne alijanse na našu zemlju, bez saglasnosti SB UN, počela je 24. marta oko 20 časova, kad su se oglasile prve sirene za vazdušnu opasnost. Nemilosrdno su bombardovani civilni i vojni… »

NATO agresija na SR Jugoslaviju je označila početak novog svetskog poretka i svega onog čemu, nažalost, danas svedočimo u celom svetu, poruka je skupa Da se nikada ne zaboravi, koji je u Beču održan u organizaciji Srpsko-austrijskog pokreta solidarnosti… »

Zeleno-levi front (ZLF) upozorio je danas, na 25. godišnjicu od početka NATO agresije i bombardovanja SRJ, da kriminalna transformacija Generalštaba nije državni, već privatni interes vladajuće stranke. U stranačkom saopštenju se ukazuje da su 25 godina… »